00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
08:12
ORBITA KULTURE
10:00
120 min
SPUTNJIK INTERVJU
16:30
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
21:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
07:00
30 min
live
ORBITA KULTURE
U kojoj književnoj epohi živimo
16:00
120 min
MILJANOV KORNER
Život je kao boks: Naučite da primate udarce, ali zadate pobednički
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Prečnik stranim rečima i izrazima“
20:30
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
Neko laže: Tramp ili Zelenski
21:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri

Još malo, pa kao da nije goreo: Hilandar ustao iz pepela

© Foto : Fotografiju ustupio Dragomir KrivokućaUlaz u manastir Hilandar
Ulaz u manastir Hilandar - Sputnik Srbija
Pratite nas
U manastiru Hilandar obnovljeno je 80 odsto izgorele površine, kao i veliki deo dotrajalih objekata. Izgrađeni su i mnogi infrastrukturni objekti, a kraj radova očekuje se 2022. godine.

Preostala je obnova objekta igumenarije, odakle je požar izbio 2004. godine, i koji je najviše oštećen. Rekonstrukcija tog dela manastira biće najkomplikovanija, jer je najduže u izuzetno lošem stanju. Pripremni radovi na tom delu manastira počeli su prošle godine, a pripremljen je i projekat rekonstrukcije.

Po rečima rukovodioca obnove manastira Hilandar Dragomira Krivokuće, završetak radova očekuje se 2022. godine.

Obnova Hilandara – veliki izazov

Krivokuća za Sputnjik kaže da je celokupna obnova veliki izazov, jer je Hilandar spomenik kulture pod zaštitom Uneska, što znači da zahteva poseban pristup u radu. Takođe, sve radove prvo mora da odobri grčki Zavod za zaštitu spomenika kulture.

© Foto : Fotografiju ustupio Dragomir KrivokućaTrpezariju je od plamena delio samo jedan zid
Još malo, pa kao da nije goreo: Hilandar ustao iz pepela - Sputnik Srbija
Trpezariju je od plamena delio samo jedan zid

„Primena materijala, kako estetskog tako i konstruktivnog, je pre svega vezana za svrhu vraćanja originalnih materijala u građevinu, što u ovom slučaju znači pokrivanje kamenim pločama, upotrebu ogromne količine drveta u nosećim  elementima, zidovima… Danas je retkost je naći majstore koji to umeju i raditi postupak koji je jako spor i komplikovan“, objašnjava inženjer arhitekture Dragomir Krivokuća.

Ograničen način rada

Osim toga što je Hilandar spomenik kulture, u njemu žive monasi, pa radovi moraju da se prilagođavaju njihovom načinu života.

„Vi nemate slobodu rada i funkcionisanja u toj sredini. Imate ograničenje broja dana boravka, crkvene praznike, pravila manastirskog života. Dakle, vi remetite nečiji život i više je potrebno da se vi prilagodite njemu nego on vama. S druge strane, sama sredina je takva da ne postoji kolski put – sav materijal se donosi brodom. Struja se dobija iz agregata, a razna tehnička pomagala ne možete da angažujete jer je problem doneti ih na Svetu Goru i upotrebiti ih“, kaže Krivokuća.

© Foto : Fotografiju ustupio Dragomir KrivokućaIgumenarija najoštećenija u požaru
Još malo, pa kao da nije goreo: Hilandar ustao iz pepela - Sputnik Srbija
Igumenarija najoštećenija u požaru

On navodi da ima još poteškoća, kao što su odvojenost radnika od društvene sredine i nedostatak opreme.

Vreme i novac nisu najvažniji za obnovu

Krivokuća napominje i da rekonstrukcija ne zavisi samo od novca i vremena.

„Ako bi neko dao milijarde evra ili hiljadu ljudi, to ne znači da bi se posao brže završio, jer ima dosta logističkih problema. Takvo gradilište i način rada nije ni blizu onog koji možete videti, recimo, u Beogradu. Sve je specifično, opasno i zahtevno“, objašnjava Krivokuća.

Radovi su počeli u maju 2006. godine, a zadatak nije bio obnova samo onoga što je izgorelo, već i onoga što je dotrajalo, kao i izgradnja infrastrukturnih objekata poput kotlarnica, protivpožarnih rezervoara, vodovodne i kanalizacione mreže, koji bi osposobili manastir za savremeni život i bolje ga zaštitili od potencijalnih požara.

© Foto : Fotografiju ustupio Dragomir KrivokućaU Belom konaku danas žive monasi
Još malo, pa kao da nije goreo: Hilandar ustao iz pepela - Sputnik Srbija
U Belom konaku danas žive monasi

Prvo je obnovljen konak iz 1814. godine koji se nalazi na samom ulazu u manastir. Nakon toga obnovljeni su veliki konak, čija je površina oko 3.000 kvadratnih metara, ulazna zona sa paraklisom Svetog Nikole i Beli konak. U tim konacima danas žive monasi.

Pre tri godine ugrađeno je 18 kilometara vodovodnih cevi van objekata, četiri i po kilometra optičkih kablova, sedam kilometara raznovrsnih instalacija… Prošle godine obnovljena je trpezarija, koja nije potpuno izgorela, ali su radovi bili neophodni, jer je od plamena delio samo jedan zid.

U požaru koji je u martu 2004. godine zahvatio manastir Hilandar na Svetoj Gori izgorelo je oko 54 odsto površine manastira.

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala