Slučaj sajentološke crkve
Danas sajentolozi imaju probleme sa sudom u nekim zemljama Starog kontinenta, gde su optuženi da su „zločinačko udruženje“. Sajentološka crkva iznuđuje novac od svojih sledbenika korišćenjem pseudonaučnih teorija, rekao je za Sputnjik stručnjak za religije Ministarstva pravde Rusije Igor Ivaniško, pozivajući se na presude različitih pravosudnih institucija evropskih zemalja.
„Svi znaju da je Crkva sajentologije veoma opasna. To je jedna od najrazornijih organizacija na planeti“, dodao je on u autorskom tekstu za Sputnjik mundo.
Glavni „grehovi“ sajentologa u SAD su neplaćanje poreza i prevare. CIA i FBI su u prošlosti pokrenuli istrage protiv nekih njihovih članova, koji su kasnije osuđeni.
Pošto danas sarađuju sa američkim vlastima, poslednjih godina nije bilo krivičnih prijava protiv ove crkve, rekao je u intervjuu Igor Ivaniško.
Ruska Federalna služba bezbednosti (FSB) ima dokaze da su sajentolozi između 2013. godine i 2016. u Sankt Peterburgu prikupili više od 4,3 miliona dolara za „pružanje svojih usluga“.
Podneta je i tužba protiv vođe i nekih članova lokalne sajentološke crkve, koji su optuženi za podsticanje mržnje, obavljanje ilegalnih poslova i učestvovanje u ekstremističkom udruženju Između ostalog, oni se optužuju i za pranje novca. To je najmanje 270.000 dolara. Pored toga, sajentološka crkva u Sankt Peterburgu okarakterisana je kao ekstremistička organizacija jer se ideologija njenih članova, prema ruskim bezbednosnim agencijama, zasniva na literaturi koju su neki ruski sudovi proglasili ekstremističkom.
U Rusiji su psiholozi devedesetih godina utvrdili da ideologija sajentologije nanosi štetu fizičkom i psihičkom zdravlju ljudi, dodao je on. Sajentolozi sakupljaju „prljav veš“ svojih pristalica, a zatim ga koriste za iznuđivanje novca.
Oni maju veoma dobre advokate, pa je teško podneti krivične prijave protiv njih. Slučaj će se razmatrati na sudu samo ako postoje čvrsti dokazi, objasnio je Ivaniško.
„Postoji paradoks. Sajentološka crkva nije zabranjena na teritoriji Rusije i ne smatra se ekstremističkom, iako su pamfleti i drugi materijali koje promoviše ovaj pokret proglašeni ekstremističkim. U drugim zemljama to nije slučaj. Ako su materijali ekstremistički, pokret je automatski ekstremistički“, rekao je.
Ekstremizam Jehovinih svedoka
Drugi verski pokret koji se suočava sa problemima u Rusiji su Jehovinini svedoci. Vrhovni sud Rusije prepoznao je 2017. organizaciju Jehovin centar za upravljanje svedocima u Rusiji kao ekstremističku i zabranio je njeno delovanje i aktivnosti svih 395 podružnica ove organizacije na teritoriji Rusije.
Problem grupa poput ovih leži u činjenici da su one destruktivne. Na primer, u slučaju Jehovinih svedoka organizacija zabranjuje uobičajene postupke kao što je transfuzija krvi, što predstavlja opasnost. Takođe, eksperti koji su analizirali pamflete u kontekstu pravosudnog postupka u mnogim od njih su njih našli ekstremističke poruke.
Organizacija je delovala na teritoriji Rusije dugi niz godina, a njenu literaturu različiti sudovi kvalifikovali su kao ekstremističku, dodao je. Tek kada je postalo jasno da je organizacija ignorisala zabranu svoje literature, zabranjena je na teritoriji Rusije u celini. Literatura Jehovinih svedoka sadrži elemente koji podstiču mržnju, dodao je Ivaniško.
Zašto se ljudi pridružuju ovim organizacijama?
„Ljudi koji se pridruže takvim organizacijama ne razumeju da će uskoro ući u opasnu i destruktivnu grupu. Čovek jednostavno nema pojma gde se regruter može pojaviti“, proglasio je ekspert.
Na primer, Crkva sajentologije je „destruktivna organizacija“ koja regrutuje nove pristalice na neformalnim aktivnostima. Ona to radi tokom događaja kao što je poslovni trening, koji im omogućava da regrutuju preduzetnike koji imaju velike količine novca, rekao je.
„Ova taktika se pokazala uspešnom. Bilo je slučajeva u kojima je rukovodstvo kompanije prešlo na sajentologiju i počelo da regrutuje svoje zaposlene“, podsetio je ekspert.
Za druge je razlog ulaska želja da ne budu sami i pripadaju grupi. Ima onih koji žele da grade svoju karijeru učešćem u „kultu“. Na primer, ako je šef kompanije sajentolog, zaposleni takođe može dobrovoljno da se pridruži da bi napredovao.
„Kada sam proučavao Jehovine svedoke, prisustvovao sam njihovim sastancima. Tamo su mi advokati koji su bili vešti u toj organizaciji ponudili unapređenje ako i dalje budem član njihove crkve. Bilo je i javnih zvaničnika koji su mi nudili slične stvari“, naglašava Ivaniško.
Bilo koji religijski pokret poput Jehovinih svedoka prilikom regrutovanja nikada neće otkriti negativne aspekte učešća u njemu. Tek kada novi član prihvati dogme pokreta, oni će mu reći istinu o novoj veri, naročito o stvarima koje su zabranjene sledbenicima, poput transfuzije krvi, naglasio je sagovornik.
Zakon je surov, ali je zakon
„Danas ruska država pažljivo prati situaciju na verskom polju. Vrlo se razlikuje od situacije devedesetih godina prošlog veka. Tada su propovednici različitih manjinskih verskih pokreta često narušavali lični prostor mnogih porodica ulazeći na privatno vlasništvo i insistirajući su da budu saslušani, rekao je stručnjak.
Bilo je slučajeva u kojima su propovednici pokušavali da šire svoju filozofiju u prevoznim sredstvima, u školama i na fakultetima. Da bi izbegle takve situacije, vlasti su počele da vrše veću kontrolu verske sfere.
Ukratko, u Rusiji nije zabranjeno obavljati misionarske aktivnosti, ali prema važećim zakonima, propovednici moraju dobiti službenu dozvolu, poseban dokument kojim se potvrđuje da je osobi dozvoljeno širenje informacija o određenoj verskoj grupi.
„Takođe, propovednici u Rusiji moraju otkriti puno ime organizacije koju predstavljaju i pružiti detaljne informacije o svojoj grupi. Odnosno, više ne mogu sakriti činjenice koje se mogu biti negativne i o sve moraju prijavljivati od početka. Zapravo, izgleda da je pooštreno zakonodavstvo u verskoj sferi u Evropi, pa čak i u SAD“, rekao je ekspert.
„Nije tačno kad kažu da u Rusiji vlada represija protiv određenih verskih pokreta. Država samo pokušava da efikasno reguliše i nadgleda aktivnosti tako da one budu u skladu sa ruskim zakonodavstvom. Zakon je surov, ali to je zakon. I morate se pridržavati njega“, zaključio je Ivaniško.
