U okviru zvanične posete Srbiji ruski ministar juče je posetio izložbu „Odbrana 78“, posvećenu NATO agresiji 1999. godine u Beogradu. Na njoj su predstavljeni dokumentarni materijali i video snimci bombardovanja Jugoslavije i borbenih dejstava na Kosovu.
„NATO agresija protiv Jugoslavije odnela je živote mnogih nevinih ljudi - žena, staraca, dece. Međutim, srpski narod nije bio slomljen zahvaljujući hrabrosti i duhovnoj snazi. Nemamo pravo da zaboravimo tu tragediju i naša dužnost je da učinimo sve što možemo, kako se ništa slično nikada ne bi ponovilo“, naveo je Šojgu u poruci.
Podsetimo, tokom posete Beogradu ruski ministar se sastao i sa srpskim kolegom Aleksandrom Vulinom, s kojim je razgovarao o unapređenju saradnje u oblasti odbrane.
Oni su položili vence na Spomen-obeležje oslobodiocima Beograda i na Spomenik crvenoarmejcu i položili kapsulu u spomen-ploču „Večne vatre“, a ruskom ministru uručen je počasni doktorat za izuzetan doprinos razvoju Univerziteta odbrane.
Sedamdeset osam dana NATO agresije
NATO snage su 24. marta 1999. godine započele vojnu operaciju protiv Jugoslavije pod nazivom „Milosrdni anđeo“.
Formalni povod za vazdušne udare bile su optužbe protiv zvaničnog Beograda da sprovodi etničke čistke protiv albanskog stanovništva Kosova.
Savet bezbednosti UN nije dao dozvolu za bombardovanje Jugoslavije. Prilikom NATO agresije stradalo je oko 2000 civila, uništeni su objekti infrastrukture, administrativne zgrade i kuće.
Ni posle dve decenije ne postoji tačan spisak svih žrtava, a procene su da je od 24. marta do 10. juna 1999. poginulo između 1.500 i 2.500 ljudi, a oko 6.000 ranjeno. Međutim, njihova imena niko nije popisao, niti napravio jedinstvenu bazu podataka.
Za sada se zna da je za 78 dana agresije poginulo najmanje 79 dece i 754 pripadnika Vojske i MUP-a.
Za 11 nedelja svakodnevnih vazdušnih napada, NATO je izvršio 2.300 udara na tadašnju SR Jugoslaviju i bacio 22.000 tona projektila, među kojima 37.000 zabranjenih kasetnih bombi i bombi punjenih obogaćenim uranijumom.
