„Smatram da sporazum iz Sočija i takav format pregovora nisu isrcpljeni, štaviše, ubeđena sam da oni nemaju alternativu. Suština sporazuma iz Sočija je postizanje prekida vatre i razdvajanje civila i terorista, borba do pobede i formiranje zone deeskalacije“, precizirala je Matvijenkova.
Prema njenim rečima, turska strana do sada nije uspela da to postigne, ali turske i ruske diplomate i vojska konstantno razmenjuju informacije.
„Nastavićemo dijalog s Turskom i drugim zemljama, kako bismo postigli konačnu pobedu nad teroristima u Siriji. Niko ne može zabraniti predsedniku Sirije Bašaru Asadu da se bori protiv terorista i da oslobodi sirijsku teritoriju od njih. Međutim, neophodno je učiniti sve kako ne bi stradali civilno stanovništvo. Treba da realizujemo sporazume iz Sočija, kako bi tom zemljom zavladao mir. Nije lak zadatak, ali treba se suzdržati od emocionalnih izjava i ekalacije napetosti“, konstatovala je predsednica.
Situacija u Idlibu
Prema dogovoru predstavnika Rusije, Irana i Turske, koji je postignut u maju 2017. godine na pregovorima u Astani (sada Nursultan), u Siriji su formirane četiri zone deeskalacije.
Teritorija tri zone je tokom 2018. godine prešla pod kontrolu Damaska. Četvrta zona, koja se nalazi u provinciji Idlib i delovima susednih provincija Latakije, Hame i Alepa i dalje nije pod kontrolom sirijskih vlasti. Njen najveći deo drže teroristi Nusra fronta. Tamo su stalni sukobi militanata i Vladinih snaga.
Rusija i Turska su u Sočiju potpisale u septembru 2018. godine sporazum o stvaranju demilitarizovane zone u Idlibu, gde je smešteno više desetina različitih formacija.
