Kada je francuski predsednik Emanuel Makron, na tek završenoj Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, izjavio da investicije u Srbiji nisu evropske, već ruske i kineske, on je u stvari svojim evropskim partnerima poručio: „Ne radimo dobro i ako nešto radikalno ne promenimo, drugi igrači će ostvariti uticaj na Balkanu, pre svega u Srbiji“.
To ocenjuje Dušan Gujaničić sa Instituta za političke studije i dodaje da je Makron dao dijagnozu trenutnog stanja za koje su svi svesni da je nepovoljno što se tiče odnosa EU prema Zapadnom Balkanu i trenutnog zastoja u procesu pridruživanja.
„S obzirom da je ovo nova postavka vlasti EU, ostaje da se vidi da li će on, koji se predstavio i nametnuo kao neka vrsta neformalnog vođe u okviru EU, uspeti da taj svoj impuls prenese i na funkcionisanje EU u smislu veće efikasnosti i veće prisutnosti“, ističe Gujaničić.
Makron priznao da kineske i ruske investicije osvajaju Srbiju
Francuski lider je ocenio da EU mora da bude kredibilna i investira mnogo više u oblasti kulture, obrazovanja, infrastrukture.
"Uzmite za primer Srbiju. Predsednik Vučić sjajno radi svoj posao, imam mnogo poštovanja za njega jer je pokazao vođstvo u svojoj zemlji, ali investicije koje vidite tamo nisu evropske, već ruske i kineske. Lepo je otvarati pregovaračka poglavlja, ali to ne menja život ljudi", istakao je Makron.
Srbija već pet godina otvara pregovaračka poglavlja, upozorio je on uz ocenu da će za dve godine „ljudi reći kako je vreme da Srbija uđe u EU, jer već počinje da gubi strpljenje, i to s pravom. A u međuvremenu smo investicije prepustili drugima“, rekao je Makron.
Poruka evropskim partnerima: Ne radimo dobro
Gujaničić kaže da je Makron svestan situacije i da je ova poruka upućena pre svega njegovim evropskim parnerima.
„Prostim jezikom rečeno, jezikom naroda: Ljudi, ne radimo dobro, ni dovoljno brzo ni dovoljno kvalitetno i ako nešto radikalno ne promenimo drugi veći faktori i igrači – u prevodu Rusi i Kinezi - ostvariće uticaj na Zapadnom Balkanu, pre svega u Srbiji“, tumači Gujaničić i dodaje je to zapravo samo kontinuitet Makronovog ranije iskazanog stava.
„Makron je konstatovao da EU nije ni dovoljno efikasna, a ni dovoljno prisutna, pogotovu na nivou meke moći - kulture, širenja jezika, umetnosti, nauke..., a ne samo one klasične tvrde moći – politike, ekonomije. U tom smislu je posebno apostrofirao Srbiju, kao najvažniju i najveću zemlju regiona koja još nije pristupila EU“, kaže sagovornik Sputnjika.
EU, dodaje on, to vidi, konstatuje, ali pitanje je u kojoj meri to može da spreči, a da nije upitanju brzometno priključivanje tih zemalja Uniji.
Kina i Rusija najveći izazovi za EU
Važno je tu poruku posmatrati i u kontekstu toga što su upravo Kina i Rusija, a naročito Kina, označeni na Minhenskoj konferenciji kao glavni izazovi za Evropu.
„U poslednje vreme, u nekim zapadnim zemljama, zapadnim sutrukturama i od nekih poličara postoje pomirljivi tonovi ka Rusiji, oni još nisu dominantni, ali se čuju u smislu potrebe da Evropa pruži ruku Rusiji i odustane od neracionalnih sankcija“, objašnjava Gujaničić.
Što se tiče Kine stvari stoje malo drugačije, dodaje on.
„Kina predstavalja ogroman izazov ali i nepoznanicu s obzirom na njen teško kontrolisani ekonomski rast i prisustvo na ekonomskim tržištima. Ona je za Evropu izazov broj jedan“, kaže on.
Za promenu odnosa prema Balkanu potreban dogovor s Nemačkom
Da bi se Makronov „vapaj“ čuo, ističe Gujaničić, on mora da se dogovori sa svojim glavnim partnerom a to je Namačka, u meri u kojoj je to moguće, jer koliko god postojalo partnerstvo između te dve zemlje, postoji i rivalitet.
Nemoguće je učiniti neki značajniji iskorak ka Zapadnom Balkanu ako ne zauzmu neku zajedničku poziciju, a to, po Gujaničiću, za sada nije izvesno.
