Ukrajinski i zapadni partneri pokušavaju da prenesu pitanja nivoa kontakt-grupe na „normandijski format“, izjavio je ministar Lavrov. „(Evropske kolege) polaze od logike da je Rusija strana u sukobu“, podsetio je ministar i napomenuo da je takav stav „štetan“.
„Razlozi (za održavanje novog ‘normandijskog samita’) mogu se pojaviti samo u jednom slučaju – ukoliko se ispune odluke prethodnog samita održanog u decembru. Za sada nismo primetili napredak ni u jednom pravcu“, odgovorio je Lavrov na pitanje novinara nakon Minhenske konferencije o bezbednosti.
Konkretno, nema napretka po pitanju povlačenja snaga i sredstava, saradnje na uklanjanju mina, ni uključivanja Štajnmajerove formule u ukrajinsko zakonodavstvo, napomenuo je Lavrov.
„Čekamo da se sve ove odredbe ispune. Pre sazivanja samita neophodno je izvršiti ne samo ono o čemu smo se prethodno dogovorili, već i shvatiti sa kakvim skupom odluka idemo na novi samit“, dodao je ministar.
Prvi za tri godine samit „Normandijske četvorke“, na kojem su učestvovali nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednici Francuske, Rusije i Ukrajine, Emanuel Makron, Vladimir Putin i Vladimir Zelenski, održan je 9. decembra u Parizu. Nakon sastanka, strane su usvojile zajedničku izjavu i odlučile da sledeći sastanak održe za četiri meseca u Berlinu, radi nastavka regulisanja situacije u Donbasu.
U izjavi se ističe da Minski sporazumi i dalje ostaju osnova za rad u „normandijskom formatu“, a povlačenje snaga predviđeno je do kraja marta 2020. godine na tri nove lokacije u Donbasu. Lideri su takođe pozvali na primirje u Donbasu do kraja godine. Osim toga, oni su pozvali kontakt-grupu da obezbedi razmenu zarobljenika u Donbasu prema formuli „svi za sve“ do kraja godine i da se Crvenom krstu obezbedi „puni i bezuslovni pristup svim pritvorenicima“.