„Nestanak Zapada“ je naslov izveštaja na osnovu kog su se vodile diskusije na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, najvećem skupu te vrste u NATO svetu, koji je održan od petka do nedelje.
Uzroci nestanka Zapada
Ovakav pesimizam organizatora Minhenske konferencije nije iznenađenje za iole pažljivije posmatrače. Izveštavajući sa prošlogodišnjeg skupa, „Njujork tajms“ je o njemu pisao kao o „rekvijemu za Zapad“, 2017. godine u Minhenu se diskutovalo o „post-zapadnom post-poretku“, a godinu dana pre toga o „bespomoćnim čuvarima“ tog poretka, koji je još, nekako, opstajao.
A sada se došlo i do spoznaje o nestanku Zapada i tog poretka na čijem je čelu on stajao i koga je presudno oblikovao, još od kraja Hladnog rata.
Šta je dovelo do toga? Autori minhenskog izveštaja ukazuju, u osnovi, na tri vrste uzroka. Pod jedan, to je Rusija, koja je, „s relativno ograničenim sredstvima, postala igrač koji ne može da se ignoriše“. Pod dva, Kina, jer preuzima prevlast nad međunarodnim institucijama kojima je dominirao Zapad, a uz to i gradi paralelne odnose sa mnogim delovima sveta, izvan nadzora Zapada. I pod tri, uzrok detektovanog opadanja Zapada nalazi se i unutar samog Zapada, koji sve manje predstavlja „relativno kohezivnu geopolitičku konfiguraciju“, i pritom u mnogim svojim delovima prolazi kroz „neoliberalnu kontrarevoluciju“ u vidu uspona „nacionalističkih snaga“, nasuprot liberalnim, zbog čega dolazi i do „duhovnog nejedinstva Zapada“.
Pomeranje globalnih centara moći
Sve u svemu, konstatuje se da „dalekosežno pomeranje centara moći u svetu i brze tehnološke promene doprinose osećaju strepnje i nemira. Svet postaje sve manje zapadni. Ali još važnije, i sam Zapad, takođe, postaje sve manje zapadni. To je ono što nazivamo ’nestankom Zapada‘“.
Koliko je tačna ova dijagnoza organizatora Minhenske bezbednosne konferencije? Šta je sve Zapad dovelo do ovakvog stanja? I šta on može da učini, ako može išta, da bi ovakvo stanje promenio?
Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ govorili general u penziji Mitar Kovač, direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma, i novinar Đuro Bilbija.
Minhenske tvrdnje o nestajanju zapadnog uticaja general Kovač ocenjuje kao „realnost koja je uočena i ranije“, a relativnu novost predstavlja saznanje da „ni mnoge države Zapada više ne dele vrednosti koje je Amerika nametala kroz NATO, EU i druge organizacije koje su bile instrumentalizovane u funkciji izgradnje Novog svetskog poretka. Ni jedna imperija, međutim, nije trajala večno, pa se tako svet i sada nalazi u procesu tranzicije iz onog neoliberalnog u neki novi, multipolarni poredak bez dominacije samo jedne sile“.
„U krizi je neoliberalni Zapad, na kome je počivala globalizacija kakvu smo znali tokom poslednjih decenija“, naglašava Đuro Bilbija, i ukazuje da se „već tri-četiri Minhenske konferencije uzastopno Zapad bavi samim sobom, iskazuje zabrinutost i registruje gubitak svojih pozicija... Onaj Zapad koji je dominirao svetom, koji je izvršio agresiju na Irak, pod lažnim izgovorom postojanja oružja za masovno uništenje, Zapad koji je razorio Libiju... sada žali za tim vremenima i supremacijom koju je imao“.
Nove sfere uticaja
U skladu sa ovogodišnjom temom Minhenske bezbednosne konferencije, magazin „Forin afers“ u novom broju donosi opširan tekst pod naslovom „Nove sfere uticaja“, u kome se navodi da je posle Hladnog rata „čitav svet postao de fakto sfera američkog uticaja. Sfere uticaja pretvorile su se u jednu sferu uticaja“, međutim, „ta hegemonija sada nestaje... Unipolarnost je gotova, a sa njom i iluzija da će ostale zemlje jednostavno prihvatiti mesto koje im je dodeljeno u međunarodnom poretku pod vođstvom SAD“.
„Međunarodna scena uravnotežuje se zato što je Kina postala globalna i potreban joj je čitav svet, a barem podjednako važan faktor predstavlja i uzdizanje Rusije, koja predstavlja glavnog vojnog i spoljnopolitičkog konkurenta Zapadu“, objašnjava Bilbija.
Vojna superiornost
S tim u vezi, kao jedan od faktora koji su doprineli opadanju moći Zapada autori ovogodišnjeg minhenskog izveštaja ističu i to što „zapadna vojna superiornost u međunarodnim konfliktima više nije neupitna“, te da „sve veće vojno prisustvo Kine i Rusije u različitim delovima sveta čini zapadne vojne intervencije još rizičnijim u budućnosti“.
„Takve ocene su tačne“, uveren je general Kovač.
„Od kraja Hladnog rata, pa sve do pre desetak godina, Zapad je i u smislu vojnih tehnologija bio nesumnjivo superioran. Međutim, došlo je do preokreta i nesporno je da je Rusija danas u pogledu raketnog naoružanja, ali i u sferi dominacije u kosmosu, otišla daleko ispred svojih konkurenata sa Zapada, što oni i sami priznaju. Po različitim procenama, danas je Zapadu potrebno 10, 15, pa čak i 20 godina da dosegnu nivo razvoja kakvim Rusija već danas raspolaže. Verujem da će tako biti i u budućnosti, i to će ostati važan faktor odvraćanja. Da nije tako, Rusija ne bi ni predstavljala toliki problem za Zapad“, kaže sagovornik Sputnjika.
Fatalne podele
Ali problem Zapadu ne predstavljaju samo spoljni faktori poput Rusije i Kine, već i on sam. U izveštaju se navodi: „Razlike (u transatlantskoj zajednici) postojale su i ranije... Danas je, međutim, očigledno da je posredi nešto mnogo fundamentalnije“.
„Podele unutar samog Zapada sve su dublje i sve dalekosežnije i fatalnije po njegove sposobnosti“, ocenjuje Đuro Bilbija, ističući da o tome svedoči i „činjenica da je predsednik SAD Donald Tramp zdušno potpomogao izlazak Velike Britanije iz Evropske unije, iako ona predstavlja proizvod američkih napora za objedinjavanje Zapada. To govori da Tramp, uz podršku dela tamošnje elite koja želi Ameriku iznad svega, pokušava da Ameriku iz ovih nedaća izvede tako što će ona preuzeti predvodničku ulogu u prekompoziciji samog Zapada, u okviru koje bi Rusija bila prevučena na njegovu stranu, zarad obračuna sa Kinom. Naravno, to je udica na koju se Putin neće upecati. A to, zapravo, najavljuje reviziju dosadašnjeg svetskog poretka, u kojoj će SAD biti suočene i sa Rusijom i sa Kinom, usled čega Zapad definitivno više neće biti ono što je bio“.
„Rekvijem ili renesansa?“, postavljaju pitanje i organizatori Minhenske bezbednosne konferencije, kojima general Mitar Kovač odgovara: „Mislim da ni sam Zapad ne treba da žali za poretkom koji je definitivno na zalasku. Na scenu stupa nova realnost“.
