Prema podacima agencije CIA o tajnoj operaciji „Rubikon“, na koje se poziva „Vašington post“, švajcarska kompanija je na svoje uređaje instalirala dve vrste opreme — bezbednu i „ranjivu“. Bezbedni uređaji prodavani su uglavnom švajcarskim kupcima, dok je „ranjiva oprema“ prodavana drugim zemljama, između ostalog Iranu, Saudijskoj Arabiji, Indiji, Pakistanu, Vatikanu i Libiji. Neutralnost Švajcarske je bila „garant poverenja“ za kupce, a za američku i nemačku obaveštajnu službu dobar mamac za nesmetano prikupljanje podataka.
„Rubikon“ — totalno špijuniranje
„Kada je reč o operaciji ’Rubikon‘ i generalno o aktivnostima američkih obaveštajnih službi, ništa novo nismo naučili. Američke obaveštajne agencije rade po principu ’totalnog prikupljanja informacija‘. To je poput bacanja mreže kako biste uhvatili ribu. Mreža se baca, a zatim se analizira šta je u njoj prikupljeno, potom se te informacije analiziraju i na osnovu toga sastavljaju izveštaji i donose odluke“, rekao je Aleksandar Žilin, vojni analitičar.
Prema njegovim rečima — američke obaveštajne službe rade po istom principu kao i britanske. Njihove obaveštajne agencije ne samo da prikupljaju informacije, već i same odlučuju o sprovođenju određenih operacija, dok su u drugim zemljama, uključujući i Sovjetski Savez i Rusiju, specijalne službe podređene političkom rukovodstvu zemlje i nisu nezavisne.
Interesantno je da jedine dve zemlje koje u tom periodu nisu bile žrtve američkih i nemačkih službi jesu tadašnje pripadnice socijalističkog lagera, Sovjetski Savez i Kina, koje su zbog blokovske podele i oštrih međunarodnih tenzija koristile svoju opremu.
Kako navodi „Vašington post“ — američka Agencija za nacionalnu bezbednost, zajedno sa nemačkim partnerima, nije kontrolisala samo razvoj tehnologije u okviru ove švajcarske firme, već i algoritme, zaposlene, pa i tokove prodaje.
Nemačko-američka obaveštajna saradnja
Nemačko-američka obaveštajna saradnja u tom periodu je, prema mišljenju stručnjaka, bila logična, sa tačke gledišta američkih interesa, i neizbežna, sa tačke gledišta nemačkih. SAD slede isključivo svoje nacionalne interese, u potpunosti kontrolišu zapadne obaveštajne službe i aktivno sa njima sarađuju u svrhu pribavljanja obaveštajnih podataka i vršenja kontrole političara.
Žilin ističe da saradnja između američkih i nemačkih obaveštajnih službi u okviru operacije „Rubikon“ nije ništa unikatno, te da Amerikanci u provokativnim okolnostima često nastoje da koriste zemlje koje od njih zavise na ovaj ili onaj način.
„Kada je reč o saradnji američkih i nemačkih tajnih službi, celokupna istorija njihovog odnosa govori o tome da američke tajne službe dominiraju nad nemačkim i tu nije toliko reč o saradnji koliko o korišćenju nemačkog potencijala kako bi se dobila informacija. Nijedna obaveštajna služba ne želi da bude otkrivena i koristi razne opcije kako bi protivnika dovela u zabludu“, rekao je ekspert.
Predstavnici CIA i Federalne obaveštajne službe Nemačke odbili su da komentarišu ove navode za „Vašington post“, ali zvaničnici ovih zemalja ni u jednom trenutku nisu osporili autentičnost dokumenta na koje se list poziva.
Američka Agencija za nacionalnu bezbednost hara i danas?
Agencija za nacionalnu bezbednost, koja je odgovorna za sakupljanje i analizu stranih komunikacija i za bezbednost Vladinih komunikacija od napada sličnih agencija, prema rečima Edvarda Snoudena — aktivna je i danas, na isti način kao što je bila i u slučaju operacije „Rubikon“.
Snouden navodi da bi novinari „Vašington posta“ trebalo da se bave i pitanjem kako je američka obaveštajna zajednica prešla od sabotaže šifrovane komunikacije uz pomoć stranih posrednika na korumpiranje američkih kompanija, kao što je „RAS“ — kompanija osnovana 1982. godine, koja se takođe se bavi kriptovanjem.
Ovaj bivši pripadnik američke obaveštajne službe se poziva na članak koji je objavio „Rojters“ u decembru 2013. godine, gde se navodi da su američka Agencija za nacionalnu bezbednost i kompanija „RAS“ potpisale tajni ugovor u vrednosti od 10 miliona dolara, koji će ovoj obaveštajnoj službi pružiti istu mogućnost prikupljanja informacija kao i nekadašnji „Kripto AG“.
Ekspert ističe da su sve ove „špijunske igre“ odavno poznate određenim krugovima i da su novost samo za „mase“.
„Gotovo da su svi zaboravili kako su prisluškivali Angelu Merkel. Mislite da su prestali da je prisluškuju? Nikada! Nema ničeg novog, takvi skandali će se stalno pojavljivati, kao što će i bledeti, ali nikakvih izmena u radu obaveštajnih službi neće biti. Ako neko misli da će CIA početi da se rukovodi moralom, onda je u zabludi. Postoje dva principa kojima se CIA rukovodi: potrebno je dobiti informaciju ili ubiti i — nije potrebno“, ističe Žilin.
Sve akcije u okviru operacije „Rubikon“
Istorija saradnje nemačkih i američkih obaveštajnih službi u okviru operacije „Rubikon“ je izuzetno bogata.
Ove obaveštajne službe su pratile iranske mule (šiitske verske predstavnike) za vreme „iranske talačke krize“, koja je trajala od 1979. do 1981. godine. Islamisti su tada zauzeli ambasadu SAD u Iranu, a neuspeh operacije spasavanja od strane američke obaveštajne službe je imao direktne implikacije na unutrašnju političku situaciju. Smatra se da je pobedu na američkim predsedničkim izborima 1981. godine odneo Ronald Regan upravo zbog nesposobnosti Džimija Kartera da uspešno okonča ovu krizu.
Osim toga, CIA i Federalna obaveštajna služba Nemačke su za vreme Foklandskog rata delile sa Britanijom svoje obaveštajne podatke o stanju argentinskih snaga, pratile ubistva latinoameričkih diktatora, ali i trag čestitki upućenih libijskim zvaničnicima zbog uspešno izvedenog terorističkog akta u berlinskoj diskoteci „La Bel“ (La Belle) 1986. godine. Ovaj teroristički akt je, kako je kasnije utvrđeno, izvršen prema nalogu Gadafija, a cilj su bili američki vojnici koji su tada još uvek obezbeđivali Zapadni Berlin.
Prve sumnje u bezbednost kriptovanih informacija raznih zemalja pojavile su se nakon što je objavljena prepiska američke Agencije za nacionalnu bezbednost i osnivača „Kripto AG“. Čelnici država koje su bile predmet praćenja dobili su upozorenje od svojih obaveštajnih službi nakon neopreznih izjava američkih zvaničnika, a naročito tadašnjeg predsednika Ronalda Regana, koji je izjavio da SAD presreću poruke libijskih zvaničnika umešanih u teroristički akt u diskoteci u Berlinu.
Nemačko-američka obaveštajna osovina je prestala da funkcioniše 1992. godine, kada je u Iranu uhapšen prodavac švajcarske opreme, nakon čega se nemačka Federalna obaveštajna služba povukla iz operacija, te je CIA otkupila udeo nemačke obaveštajne službe u kompaniji i nastavila sa radom. Prema rečima bivših i sadašnjih američkih zvaničnika — američki udeo u kompaniji je prodat tek 2018. godine, kada je švajcarska kompanija „Kripto AG“ izgubila lidersku poziciju zbog razvoja tehnologija za „onlajn“ kriptovanje.
