Tako su neki od njih objavili da su ambasadori zemalja Kvinte pozvali srpskog člana Predsedništva BiH na, kako su naveli, vanredni sastanak u zgradu Predsedništva BiH nakon zaključka zvaničnika Republike Srpske da njeni predstavnici u zajedničkim institucijama BiH obustave rad na odlučivanju o bilo kojem pitanju iz nadležnosti organa BiH dok ne bude usvojen zakon o Ustavnom sudu BiH, u čijem sastavu ne bi bilo stranih sudija.
Pojedini mediji su objavili da je sinoćnjem sastanku sa ambasadorima zemalja Kvinte prisustvovao i predsednik SDS-a Mirko Šarović, što, takođe, nije istina.
„Srna“ je objavila da je sinoćnji sastanak u Predsedništvu BiH u Sarajevu sa ambasadorima zemalja Kvinte održan na poziv srpskog člana Predsedništva BiH, koji je hteo da ih upozna sa stavovima zvaničnika Republike Srpske nakon odluke Ustavnog suda BiH u vezi sa Zakonom o poljoprivrednom zemljištu Srpske.
Dodik je pozvao ambasadore SAD, Velike Britanije, Francuske, Nemačke i Italije da dođu na sastanak u zgradu Predsedništva BiH i oni su se odazvali njegovom pozivu.
Nakon tog sastanka, koji nije bio ni vanredan ni hitan, kako su pojedini sarajevski mediji izveštavali, srpski član Predsedništva BiH priredio je radnu večeru za ambasadora Ruske Federacije u BiH Petra Ivancova, tokom koje ga je, takođe, upoznao o stavovima zvaničnika Republike Srpske nakon odluke Ustavnog suda BiH u vezi sa Zakonom o poljoprivrednom zemljištu Srpske.
Osim ovih dezinformacija, pojedini mediji su objavili da predstavnici Republike Srpske obustavljaju rad u zajedničkim institucijama BiH, što je takođe dezinformacija.
Zaključak najviših zvaničnika Republike sa sastanka održanog 12. februara u Banjaluci jasno kaže da predstavnici Srpske u zajedničkim institucijama BiH obustavljaju rad na odlučivanju o bilo kojem pitanju iz nadležnosti organa BiH dok ne bude usvojen zakon o Ustavnom sudu BiH, u čijem sastavu ne bi bilo stranih sudija.
Ovaj zaključak biće potvrđen na posebnoj sednici parlamenta Narodne skupštine Republike Srpske, koja će biti održana u ponedeljak, 17. februara.
Ovi zaključci su samo jednoglasan odgovor zvaničnika Republike Srpske na odluku Ustavnog suda BiH da je član 53 Zakona o poljoprivrednom zemljištu Srpske, kojim je propisano da poljoprivredno zemljište koje je javno dobro, odnosno državno vlasništvo, po sili zakona postaje vlasništvo i posed Srpske u suprotnosti sa Ustavom BiH, odnosno da je Ustavni sud utvrdio da je reč o isključivoj nadležnosti BiH u regulisanju pitanja državne imovine.
Prema ocenama eminentnih pravnih stručnjaka, ovakva odluka Ustavnog suda BiH predstavlja grubo kršenje Dejtonskog mirovnog sporazuma i umesto da ispunjava svoj primarni zadatak — zaštitu ustavnih odredaba, Ustavni sud BiH uzima sebi za pravo da menja ustavnu strukturu BiH koja je utvrđena Dejtonskim sporazumom u odnosu 49 odsto teritorije Republici Srpskoj, 51 odsto Federaciji BiH.
