Prema odredbama sporazuma o širenju vojne saradnje, grčka vojska moći će da koristi pomorsku bazu Suda na Kritu, jednu od glavnih baza američke Šeste flote, dok će Amerikanci moći da koriste grčke baze na Volosu, u Larisi i Aleksandropulisu.
Amerika menja glavnog partnera na Sredozemlju
Nemački „Handelsblat“ piše da ovo proširenje, ali i intenziviranje političkih odnosa između Atine i Vašingtona, oličeno i u poseti grčkog premijera Kirjakosa Micotakisa Vašingtonu, kao i prethodna poseta američkog državnog sekretara Majka Pompea Atini, simbolizuje smenu američkih prioriteta u Sredozemlju.
Prema pisanju nemačkog lista, početkom pedesetih godina prošlog veka, najvažniji američki bezbednosni partner bila je Turska. Međutim, nakon što se turski predsednik Redžep Tajip Erdogan zbližio sa Moskvom, Grčka postaje mnogo važniji igrač u istočnom Mediteranu.
Krajem četrdesetih godina prošlog veka, tačnije 1947. godine, tadašnji američki predsednik Hari Truman formulisao je doktrinu nazvanu njegovim imenom, prema čijem su se slovu SAD obavezale na vojnu i ekonomsku pomoć Grčkoj i Turskoj, kako te dve države ne bi pale pod sovjetsku sferu uticaja.
Menjaju li zaokreti u političkim odlukama Turske da se približi Rusiji i Grčke da se približi Vašingtonu geopolitičku sliku istočnog Mediterana?
Grčka je idealan partner za Vašington
Prema rečima Vladimira Trapare iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu, Trampova administracija želi da ojača prisustvo u istočnom Sredozemlju iz dva razloga. Prvi je jačanje prisustva Rusije u regionu, zahvaljujući uspešnoj intervenciji u Siriji, a drugi je ambivalentan odnos koji je Turska zauzela prema Vašingtonu i njen pokušaj da igra ulogu nezavisne regionalne sile.
„Grčka je u tom smislu idealan partner za SAD iz oba razloga. Prvo, zato što ima tradicionalan sukob sa Turskom, koji sada SAD pokušavaju da iskoriste, a drugo, zato što ima dobre odnose sa Rusijom, koje SAD pokušavaju da poremete. Tako da, u perspektivi, Grčka može da odigra bitnu ulogu u daljem jačanju prisustva Amerike u Mediteranu i na promeni ukupne geopolitičke slike u regionu“, naglašava Trapara.
Jačanje savezništva sa Grčkom — vid pritiska na Tursku
Naš sagovornik kaže da ne veruje da Amerika odustaje od savezništva sa Turskom, već u njenom približavanju Grčkoj vidi jedan od vidova pritiska na Ankaru da se ne opredeli za neku drugu stranu. Time što SAD jačaju prisustvo na Mediteranu i odnose sa Grčkom one pokušavaju da utiču na Tursku da se vrati u njihovo jato, smatra on.
Trumanova doktrina pak nastala je u kontekstu Hladnog rata, kada su Amerikanci imali jedini zadatak — obuzdavanje Sovjetskog Saveza, a Grčka i Turska imale su mali manevarski prostor i osećale su pretnju sa Istoka. Jedini izbor bio im je da ostave po strani međusobne razmirice i da se svrstaju u jedan savez pod okriljem Amerike, objašnjava Trapara.
„Pošto danas Rusija nije ta pretnja, bez obzira što tako propagandno pokušavaju da je predstave, Grčka i Turska imaju veći manevarski prostor i veću mogućnost izbora, pa smo tako došli u jednu, naizgled paradoksalnu situaciju da se Turska počela opredeljivati da malo olabavi odnose sa SAD i donekle da se približi Rusiji, koja je njen tradicionalni protivnik, dok Grčka, koja se tradicionalno oslanjala na Rusiju, sada pokušava, baš zahvaljujući tome što se Turska tako ponaša, da ojača odnose sa SAD“, kaže Trapara.
Danas Grčka i Turska koriste sukob SAD i Rusije za promovisanje sopstvenih nezavisnih spoljnih politika u regionu, zaključuje on.
Kako su nastali problemi između SAD i Turske
Prema rečima dugogodišnjeg dopisnika agencije Tanjug iz Atine i Ankare Vojislava Lalića, jačanje grčko-američke vojne saradnje moglo je da se očekuje, s obzirom na pogoršanje odnosa između Turske i Amerike.
Problemi u odnosima između Amerike i Turske počeli su pre tri godine, kada je Ankara odlučila da kupi raketni sistem S-400 od Rusije. Usledile su američke sankcije, a predsednik Tramp optužio je svog prethodnika Baraka Obamu da je okrenuo Tursku protiv Amerike, jer je odbio da joj proda raketne sisteme „Patriot“.
Odnose dve zemlje remeti i nemogućnost nalaženja zajedničkog jezika o sirijskom pitanju, pogotovo o položaju tamošnjih Kurda, koje Turci smatraju teroristima, a Amerikanci saveznicima, podseća Lalić i pita se kako će se odnosi dve države odvijati u budućnosti.
„Amerika je i dalje veoma prisutna u Turskoj i na jugoistoku zemlje ima jednu od najvećih vojnih baza — Indžirlik, koja je odigrala velike uloge u ratovima u Iraku, Avganistanu i uopšte u rešavanju konflikata u regionu Bliskog istoka. U toj bazi, kako se nezvanično tvrdi, postoji najmanje pedeset atomskih bombi. Dakle, dve zemlje su i dalje upućene na saradnju, iako ne mogu da nađu zajednički jezik posle kupovine ruskih raketa“, kaže on.
Procene zapadnih medija i analitičara da Erdogan počinje da okreće leđa NATO-u, prema Lalićevom mišljenju su preuranjene, jer su Turska i NATO upućeni jedno na drugo.
„Nemoguće je da, barem u kratkom periodu, definitivno raskinu odnose i okrenu se jedni protiv drugih, pogotovo što je Turska vrlo značajna zemlja, da ne kažem najznačajnija, značajnija i od Grčke, na jugoistočnom krilu NATO-a, čega su naravno svesni i u Vašingtonu. Turska je takođe vezana za NATO naoružanje i ne može tako lako da se oslobodi te zavisnosti“, zaključuje Lalić.
