Ustavni sud BiH utvrdio je da je Ustavu BiH suprotan Član 53 Zakona o poljoprivrednom zemljištu Republike Srpske, kojim je propisano da poljoprivredno zemljište koje je javno dobro, odnosno državno vlasništvo, po sili zakona postaje vlasništvo i posed Srpske. Ustavni sud BiH smatra da je reč o „isključivoj nadležnosti BiH u regulisanju pitanja državne imovine“.
Predstavnik Srba u Predsedništvu BiH Milorad Dodik ovakvu odluku Ustavnog suda nazvao je državnim udarom, a zvaničnici RS odlučili su da obustave rad u zajedničkim institucijama dok ne bude usvojen novi zakon o Ustavnom sudu BiH.
„Zabrinjava glasačka mašinerija u kojoj uporno učestvuju strane sudije. To samo po sebi ukazuje da BiH nema nikakav kredibilitet, a nažalost i sami građani su, generalno govoreći, izgubili poverenje u pravosuđe. Zabrinjava i činjenica da odluke Ustavnog suda BiH u kontinuitetu doprinose pogoršanju ukupne političke atmosfere u BiH i produbljivanju nepoverenja među narodima, jer umesto da budu u funkciji zaštite ustavnosti, one služe kreiranju sistema koji odudara od onog što su predvideli Dejtonski sporazum i Ustav BiH“, naglašava predsednica RS.
Zabrinjavajuće i štetne odluke Ustavnog suda BiH
Zabrinjavajuće je i to što Ustavni sud BiH u zadnje vreme radi ono što su ranije radili visoki predstavnici, a ovome se pribeglo da bi se izbegla kritika na račun OHR-a, a sve pod pretpostavkom da se odluke sudova moraju poštovati, pa da tu i nema mesta kritici, dodaje ona.
„Volela bih da građani Republike Srpske i Federacije BiH žive u ambijentu u kojem vlada pravna sigurnost. Ali kakva je to pravna sigurnost ako o istim pitanjima sud za Brčko Distrikt kaže jedno, a za Republiku Srpsku drugo, ili ako o istom pitanju koje se odnosi na Republiku Srpsku jednom kaže jedno, a drugi put ne uzme u obzir ono što je rekao u nekoj prethodnoj odluci. Naime, Ustavni sud BiH prilikom odlučivanja nije prihvatio iste principe kojima je rešeno pitanje raspolaganja imovine u Brčko Distriktu, prema kojem je prihvaćen Zakon o javnoj svojini Brčko Distrikta i Distriktu omogućeno da svojom imovinom upravlja i raspolaže u punom kapacitetu“, ističe Cvijanovićeva.
Takođe, Ustavni sud BiH u postupku odlučivanja bio je kontradiktoran i nije vodio računa o postojanju odluke iz 2000. godine, kojom je odbijen zahtev za ocenu ustavnosti Člana 58. stav 1, 59. stav 4. i 5, 60. i 68. tačka 6. Ustava Republike Srpske, a kojim je potvrđeno pravo Republike Srpske da reguliše svojinske odnose i zaštitu svih oblika svojine na svojoj teritoriji. Dakle, zabrinjava nas i nedoslednost ovog Suda, ukazuje ona.
Cvijanovićeva naglašava da je sastanak političkog vrha RS bio konstruktivan i da su zaključci o održavanju posebne sednice parlamenta RS i neučestvovanju u odlučivanju u zajedničkim institucijama doneti jednoglasno.
Očekivane reakcije bošnjačke elite
„Žalimo što se Ustavni sud BiH godinama percipira kao politički instrument u rukama bošnjačke politike poduprte visokim predstavnicima“, kategorična je ona.
„Građanima Republike Srpske je dosadilo da oni i Republika Srpska stalno moraju od nečeg da se brane u državi u kojoj bi trebalo da zajednički žive sa drugima. Institucijama Srpske je preko glave toga da rasipaju energiju na eksperimente, umesto da se u partnerstvu sa drugima radi na poboljšanju ekonomske i socijalne situacije. Godinama trpimo udare na identitet, obeležja, Dan Republike, a sada i na imovinu, vlasništvo i svojinu. Prema Ustavu, Republika Srpska je nadležna da uređuje svojinske odnose. Mi smo za to da se ova država uredi na način da bude po meri svih i u tome smo partneri. Ako je BiH predviđena da bude samo mesto u kojem ćemo jedni druge osporavati ili jedni drugima zagorčavati život, nisam sigurna da se to može uopšte više tolerisati“, smatra Cvijanovićeva.
Reakcije bošnjačke političke elite, prema njenim rečima, očekivane su i ne bi trebalo ikoga da dotiču. RS bi trebalo da dâ doprinos da se stvari u BiH urede tako da budu prihvatljive za sve i važno je da institucije Republike Srpske funkcionišu, a ne da se bavimo time hoće li ikada biti izabrana, recimo, nova Vlada FBiH, ili hoće li ikada u ovom veku biti održani izbori u Mostaru, ili hoće li ikada biti ukinuta strašna segregacija u obrazovnom sistemu Federacije BiH, koja se ogleda kroz koncept „dve škole pod jednim krovom“.
„Ponosna sam što Republika Srpska pokazuje kapacitet da brzo implementira izborne rezultate, što sva deca idu zajedno u jednu školu pod jednim krovom i što smo u stanju da se kao društvo okupimo oko naših važnih praznika i tema“, zaključuje Cvijanovićeva.
