„To što Tramp radi je bezuslovno deo njegove predizborne kampanje, jer se posle neuspelog impičmenta oseća samouvereno i ne želi samo da sačuva svoje biračko telo – oko 49 odsto podrške – već i da podeli biračko telo demokrata, kao i protivnika koji se zalažu za dominaciju SAD, ali i suparnika unutar Republikanske partije, kao što je Mit Romni. Njemu je potrebno da konsoliduje podršku republikanaca, kako bi u avgustu bio bezuslovni favorit ove partije“, rekao je Aleksandar Kubiškin, profesor na Katedri za američka istraživanja Sanktpeterburškog univerziteta.
700 miliona za obzudavanje Rusije i 24 protiv ruske propagande
Bela kuća iznela je predlog budžeta za 2021. godinu koji predviđa sumu od 700 miliona dolara za „obuzdavanje Rusije“ i dodatnih 24 miliona dolara za borbu sa ruskom propagandom. U dokumentu se navodi da je novac, usmeren na borbu protiv ruskog uticaja, a kroz podršku američkim saveznicima, predviđen za pomoć Evropi, Evroaziji i Centralnoj Aziji kako bi se unapredila opšta sigurnost i zaštitio teritorijalni integritet američkih saveznika. U prioritetne zemlje spadaju one koje se nalaze na „liniji fronta“, a to su Ukrajina, Gruzija, Estonija, Letonija, Litvanija, a za njih je predviđeno oko 170 miliona dolara vojne pomoći.
Ukrajina bi mogla, ukoliko predlog budžeta bude usvojen, da bude najveći pobednik, jer je za nju predviđena finansijska pomoć od 319,9 miliona dolara. Od toga oko 6 miliona dolara je predviđeno za programe u okviru zdravstva, 25 miliona dolara direktne pomoći, za ekonomski razvoj Ukrajine je predviđeno oko 145 miliona, a za vojnu pomoć oko 115 miliona.
Ekspert smatra da je reč o produžetku stare politike stvaranja tenzija prema Rusiji, pokušaju njenog obuzdavanja kroz vojnu pomoć evropskim saveznicima, ali i jačanju pozicija NATO-a u regionu kroz jačanje vojnih potencijala, kao i korišćenje određenih prednosti razrušenog međunarodnog bezbednosnog sistema.
„To označava jačanje tenzija u istočnoj Evropi na granicama sa Rusijom, podršku Poljske, kao jednog od glavnih partnera SAD. To neće dovesti ni do čega dobrog. Ovo je pre svega usmereno na određene tačke Sporazuma o raketama srednjeg i manjeg dometa, iz kojih su SAD izašle, ograničenje novih vidova oružja, ograničenje ruskog uticaja u kalinjingradskoj oblasti i u zapadnim rejonima“, rekao je ekspert.
Zabrinutost koja mnogo košta
Kada je reč o novcu za borbu protiv ruske propagande, prema ovom dokumentu on treba da bude dodeljen centru „Global ingejdžment“, koji je osnovan 2016. godine upravo sa tim ciljem. Centar je naredne godine bio obuhvaćen fiskalnim Zakonom o nacionalnoj odbrani, kojim se određuje budžet i definišu troškovi američkog Ministarstva odbrane.
„Vašington post“ i „Internešenel biznis tajms“ su ranije pisali da se u američkom društvu nakon izbora 2016. godine pojavila zabrinutost zbog navodne ruske državne propagande koja je uticala na rezultate izbora. Zbog toga je američki Kongres preduzeo akcije za zaštitu nacionalne bezbednosti kroz promenu zakonodavstva koje bi omogućilo praćenje propagande koja dolazi od spoljnih pretnji. Zakonodavci su odobrili mere u skladu sa Zakonom o nacionalnoj odbrani koji je omogućio Stejt departmentu da preduzme mere protiv strane propagande. Tada je, ubrzo nakon završetka predsedničkih izbora, prema ovom zakonu odobrena suma u visini od 160 miliona dolara za period od dve godine.
Kubiškin smatra da će američka sredstva biti pre svega usmerena na psihološka i propagandna dejstva putem medija i društvenih mreža.
„To će biti usmereno na jačanje aktivnosti raznih fondova, nevladinih organizacija i propagandu preko televizije i društvenih mreža. Mogućnosti za uticaj ima mnogo, a i ljudi koji će raditi za Amerikance, naročito u istočnoj Evropi. Nakon događaja sa Velikom Britanijom, javljaju se finansijski problemi i celokupna situacija je neizvesna“, objašnjava ekspert.
Velika igra – SAD, Rusija, Kina
Pored izborne kampanje, prema mišljenju Kubiškina, Tramp nastavlja svoju veliku igru prema Rusiji i Kini, ali mu ne ide sve od ruke.
„Nikakvi elementi obuzdavanje Rusije, nikakve finansijske sankcije neće imati uspeha. Rusija se već adaptirala na te okolnosti, pa čak i ima koristi. Bez obzira na sve tenzije, Rusija je drugi po veličini izvoznik nafte na američko tržište, u čemu je pretekla i Meksiko i iskoristila sankcije protiv Venecuele i Irana“, rekao je ekspert.
U SAD Kongres usvaja samostalno budžet, tako da je moguće da ovaj predlog američkog predsednika ne bude usvojen. Eksperti smatraju da će Kongres najverovatnije usvojiti privremeni budžet i da će tek nakon predsedničkih izbora započeti nove pregovore o budžetu. Eksperti ne isključuju mogućnost da ovaj predlog budžeta bude usvojen, jer Kongres može da opstruira Trampa, ali njegova retorika o tome da Amerika treba opet da bude velika smanjuje nesuglasice i razdor između demokrata i republikanaca oko pitanja spoljne politike.
