Gest Tahira Alibašića, koji je sa sombrerom na glavi, sa zdravicom i raširenih ruku izašao pred litiju koja je dolazila iz Ulcinja i tako izazvao ovacije, jedno je u nizu velikih dela ovog Baranina kada je u pitanju odbrana svetinja.
Tahir je, naime, prošle godine nagrađen arhipastirskom pohvalnicom Mitropolije crnogorsko-primorske za svoje učešće u odbrani temelja drevne crkve u Zaljevu. Zahvalnicu mu je u Baru, gde je služio liturgiju povodom trogodišnjice osvećenja Sabornog hrama Svetog Jovana Vladimira, uručio mitropolit Amfilohije „za nesebično požrtvovanje i vernost Bogu i Sudnjem danu, koje je pokazao sprečivši uništenje ostataka ranohrišćanske crkve u Zaljevu“.
„Veran svojim precima, branio je i životom svojim temelje drevne crkve (iz 5. ili 6. veka) u Zaljevu od onih koji su pokušali da je zatrpaju, i da na tom mestu, gde postoji i groblje, izgrade zgrade. On ne samo što je rečima sprečavao to, nego je pao na put, i kamioni, koji su dovozili materijal, samo što ga nisu pregazili. Onda je došao kod oca Slobodana i zamolio ga da on utiče da se spasi ta drevna crkva“, podsetio je tada mitropolit Amfilohije.
Mitropolit crnogorsko-primorski tada je blagoslovio Tahira Alibašića i njegovu porodicu, sa željom da sličnih njemu bude još, naglasivši da su „retki ovakvi ljudi kao Tahir, koji je bio spreman da žrtvuje svoj život da sačuva svetinju i groblje“.
Tahir Alibašić tada se zahvalio mitropolitu Amfilohiju i svešteniku Slobodanu Zekoviću.
„Za samu crkvu u Zaljevu znao sam jer su mi rekli očevi da na tom mestu treba da postoji i da vodim računa da je nađemo. Došlo je vreme i otkrio sam je, ali oni koji su znali za to hteli su što pre da je zatrpaju. Mučio sam se, pokušavao sam sa vlastima to da sprečim, ali nisam mogao nikako“, ispričao je tada Tahir Alibašić.
Ovaj Baranin u svom govoru tada je dodao da je došao kod sveštenika Slobodana, koji mu je pomogao da stupi u kontakt sa nadležnima.
„Govorio sam im — nemojte sipati, ovde je crkva, ovde je bogatstvo Bara, jer Bar ima veze sa svetom. Tu je luka, tu su turisti, a ovaj hram jedna je ruža, barska svetinja“, ispričao je Tahir.
Kako je rekao — u pomoć su mu priskočili sveštenik Slobodan i mitropolit Amfilohije. Govor je završio rečima koje pokazuju koliko je Tahir veliki čovek.
„Ovo je Bar u kojem tri vere neće da se dele. Crna Gora nema mnogo stanovnika, i ne treba da se svađamo i delimo. Nas je 650.000, što Srba, što Crnogoraca, što Albanaca. Svi smo jednaki. Kad nam je potrebna krv, ne pitamo doktora da li je od Amfilohija Radovića, ili od Zekovića, ili od Alibašića, nego samo — ima li je; svi smo živa bića“, rekao je tada Tahir Alibašić.
