Virusi su neki od najmanjih životnih formi na svetu – a još uvek se ne zna da li su oni uopšte životni oblici, jer ne mogu živeti ili se razmnožavati izvan organizma domaćina.
Jaravirus, koji je dobio je ime u čast Jare, vodene kraljice u brazilskoj mitologiji, izvučen je iz veštačkog jezera zvanog Pampulha u gradu Belo Horizonte, na jugoistoku Brazila.
„Primećeno je da je većina poznatih amebijskih virusa delila mnoge karakteristike, koje su na kraju navele autore da ih svrstaju u zajedničke evolucijske grupe“, pišu autori.
Prema istraživačkom timu, nalaz nalikuje drugim virusima, ali njihova struktura nije ista.
„Suprotno onome što se primećuje kod drugih izolovanih amebijskih virusa, jaravirus se ne odlikuje džinovskim česticama i složenim genomom, ali istovremeno nosi važan broj prethodno neopisanih gena.“
Istraživači su zaključili da preko 90 procenata gena jaravirusa nikada ranije nije opisano, što je ukratko ono što je poznato kao „geni siročići“.
Šta čini jaravirus
Ukoliko se ne pojave ažurirani protokoli, istraživači mogu samo nagađati da je vrsta možda prvi izolovani slučaj nepoznate grupe amebijskog virusa ili, alternativno, neka vrsta džinovskog virusa, koja je otkrivena tek u novom milenijumu.
Ranije su naučnici u svojim istraživanjima upozoravali da rastuće temperature mogu prouzrokovati da se drevni virusi i bakterije koji su bile u tlu pre stotina i hiljada godina, izbace iz večnog leda i proklijaju.
