Kaubojske čizme koje je pre 28 godina bivši američki predsednik Džordž Buš poklonio Borisu Jeljcinu na sastanku u Kemp Dejvidu, bile su jedan od simbola okončanja hladnog rata dve svetske sile. Za novi, koji i danas traje, ključno je nekoliko faktora, pre svega širenje NATO-a na istok, čime su pogažena obećanja data Rusiji.
Prema mišljenju urednika lista „Politika“ Bojana Bilbije, u novom pogoršanju odnosa između Rusije i Zapada nekoliko je prekretnica.
„Prva i najvažnija je agresija NATO-a na Jugoslaviju, kada je eksplodirao čitav međunarodni poredak, što je značilo i potpuni kraj politike koju su predvodili Jeljcin i bivši ministar spoljnih poslova Rusije Andrej Kozirev. Druga tačka je Putinov govor iz Minhena 2007, kada je on označio crvene linije koje su već tada bile pogažene intervencijom SAD u Iraku. Usledila je 2008. i rat na Kavkazu, koji je bio neka vrsta probe za ono što će se šest godina kasnije u mnogo krvavijem obliku dešavati u Ukrajini“, objašnjava Bilbija u emisiji „Svet sa Sputnjikom“.
Putin obuo ruske valjenke
Ne treba zaboraviti ni, kako kaže naš sagovornik, pokušaj obojene revolucije u Moskvi 2011. i 2012, iza koje su direktno stajale SAD, odnosno Džozef Bajden, koji je šest meseci ranije došao da insistira da se Putin ne kandiduje.
„On ga nije poslušao i to je bio okidač da se uđe u priču sa Ukrajinom, kada su sve rukavice i maske bile zbačene“, podseća Bilbija, opisujući događaje kada se posle nasilne smene vlasti u Kijevu Krim referendumom izjasnio za prisajedinjenje Rusiji.
Rezultat celog ovog procesa je, kako slikovito primećuje Bilbija, da dok je Jeljcin sa sastanka u Kemp Dejvidu izašao sa kaubojskim čizmama i kasnije ih nosio, Putin je to odbio i obuo valjenke.
Klintonova odluka o proširenju NATO-a
Po oceni politikologa Aleksandra Pavića, početak novog kruga hladnog rata treba pomeriti na 1994. godinu, kada je tadašnji američki predsednik Bil Klinton doneo odluku o proširenju NATO-a, čemu su se protivili i mnogi zapadni političari, upozoravajući da to može imati pogubne posledice.
„Tada je čuveni američki diplomata Džordž Kenan, arhitekta američke politike obuzdavanja SSSR-a, u intervjuu za ’Njujork tajms‘ rekao da je širenje NATO-a na istok katastrofa i da će probuditi ponovo ruski instikt samoodbrane i nacionalizam. I sve što je predvideo se i desilo“, konstatuje Pavić.
On podseća i da je Rusija uprkos tome 2008. ponudila koncept nedeljive bezbednosti koji je odbijen nakon čega je, kaže, „sve razbijeno u paramparčad“.
Ko je koga prevario
Komentarišući rašireno uverenje da je Sovjetski Savez prevaren jer je bivši američki državni sekretar Džejms Bejker obećao Mihailu Gorbačovu da se NATO neće širiti na istok, Pavić podseća da dokumenti deklasifikovani u SAD pre tri godine pokazuju da iako nije potpisan nikakav dokument koji bi potkrepio to obećanje, mnogi zapadni zvaničnici su javno govorili o tome. Među njima su, nabraja, i bivši generalni sekretar NATO-a Manfred Verner, kao i zapadni lideri Helmut Kol, Hans Ditrih Genšer, Džon Mejdžor...
Bilbija iznosi nešto drugačije viđenje. Po njegovom mišljenju, moguće je i da Gorbačov i Jeljcin nisu prevareni, nego su u situaciji kada su u SSSR-u, kasnije Rusiji, vladale loše ekonomske prilike, „kupovali vreme“ i uspeli nešto da očuvaju.
„U nemogućoj situaciji, kada su sve karte bile izgubljene i kada je Zbignjev Bžežinski govorio o tome da bi Rusiju podelio na šest delova, Gorbačov i Jeljcin su uspeli da jako mnogo izvuku, ali tako da ne izazovu nikakav gnev na Zapadu, a da se Rusija dotle konsoliduje i stvara nove elite. Bilo je neophodno da neko glumi pijanduru, pleše valcer, da se smeška, da mu poklanjaju kaubojske čizme, ali da kupuje vreme i da Rusija priprema neki svoj novi početak. Grubo rečeno, nešto tog tipa se odigralo i pitanje je ko je tu koga prevario“, zaključuje Bilbija.
