Kokus u državi Ajova — procedura komplikovana već i utoliko što ponekad uključuje i bacanje novčića kako bi se odredio pobednik — održan je još prošlog ponedeljka, ali rezultati do danas nisu sasvim jasni.
Nekonzistentni rezultati
Kao u nekoj od zemalja Trećeg sveta i nerazvijene demokratije, pobedu su proglasila dva kandidata — Pit Butedžedž, koji je to učinio i pre nego što su bilo kakvi zvanični rezultati bili objavljeni, i Berni Sanders, koji je dobio 6.000 glasova više od Butedžedža u prvom krugu izjašnjavanja, odnosno dve i po hiljade u drugom. Oba pobednika, kako trenutno stvari stoje, dobiće jednak broj delegata za završnu konvenciju — po 11 — ali „što je dosta — dosta je“, poručio je predsedavajući Nacionalnog demokratskog komiteta Tom Perez i, zbog brojnih uočenih „nekonzistentnosti“ a zarad vraćanja poverenja javnosti, zatražio proveru svih rezultata.
Ovako haotičnu situaciju izazvala je kompanija „Šedou“, čija aplikacija za prebrojavanje glasova i delegata nije uspela da proradi. Element sumnje, međutim, u čitavu priču unosi podatak da se među finansijerima ove kompanije nalazi i predsednička kampanja Pita Butedžedža; sumnjičenja su pak utoliko veća što je kokus u Ajovi počeo da postaje sumnjiv i pre nego što je održan, budući da iz nejasnih, tobože tehničkih razloga, nisu bili objavljeni ni rezultati poslednjeg istraživanja javnog mnjenja u ovoj američkoj saveznoj državi.
Repriza 2016.
Fanovi Bernija Sandersa, elem, besni su zato što su uvereni da im se ponavlja 2016. godina, kada je rukovodstvo demokrata učinilo sve što je moglo kako bi sprečilo njegovu predsedničku nominaciju u korist Hilari Klinton.
I nezavisno od Ajove, teško je odoleti utisku da ova ljutnja Sandersove izborne baze na establišment nije neopravdana. O njegovom medijskom tretmanu veoma rečito svedoči tekst iz „Vašington posta“, objavljen baš na dan kokusa u Ajovi, u kome se tvrdi da „Sandersova spoljna politika predstavlja rizik za demokrate protiv Trampa“ — zato što senator iz Vermonta ima dugu istoriju protivljenja američkim ratovima i promenama režima širom sveta, a uz to je svoj medeni mesec 1988. godine proveo u Sovjetskom Savezu...
Ovaj „demokratski socijalista“, kako sebe opisuje, sada je, umesto sa Hilari Klinton, suočen sa bivšim potpredsednikom SAD Džozefom Bajdenom, koji je u Ajovi pretrpeo nesumnjiv poraz, sa milijarderom Majklom Blumbergom, u čiju su korist, usred kampanje, promenjena neka njena pravila, i sa samoproglašenim pobednikom iz Ajove Pitom Butedžedžom, čiju političku platformu možda ponajbolje opisuje naslov teksta iz „Njujork magazina“, koji je posvećen njegovom liku i delu: „Pit za korporativnu Ameriku“.
Šta se to dogodilo u Ajovi? Da li establišment ponovo pokušava da spreči predsedničku nominaciju Bernija Sandersa, i zašto mu američke kladionice, uprkos tome, daju najveće šanse? I ko je Pit Butedžedž, ili Butidžidž, ili Batidžidž, čije prezime retko ko ume pravilno da izgovori pa je zato na svoj nalog na Tviteru on morao da stavi uputstvo kako to da se učini (Boot-Edge-Edge)?
Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ govorili novinari Ljiljana Smajlović i Milan Mišić.
Katastrofa za Demokratsku partiju
„Neko je duhovito prokomentarisao da sigurno postoji američka ambasada negde u Ajovi, jer, u Trećem svetu, ovo je način na koji Amerikanci postupaju kada žele da preduprede rezultat koji im se ne dopada“, komentariše Ljiljana Smajlović, naglašavajući da haotična događanja, i sumnjičenja koja su iz njih usledila, predstavljaju „katastrofu za Demokratsku partiju... Zbog dokazane zavere protiv Bernija Sandersa iz 2016. godine, Demokratskom nacionalnom komitetu se jednostavno ne može verovati da je samo nekompetentan“.
Slično uverenje iskazao je i proslavljeni novinar Glen Grinvald, koji podržava mišljenje da su za debakl u Ajovi krivi „lopovi koji vode Demokratsku partiju“, ukazuje da se kokusi održavaju već decenijama, pa se ovako nešto nije dogodilo, i ocenjuje da su probleme sad izazvali „ljudi koji dolaze iz trulog, korumpiranog srca establišmentskog krila Demokratske partije“...
„A krajnja adresa je, verovatno, Hilari Klinton, kao simbol tog establišmenta Demokratske partije“, dodaje Milan Mišić, i napominje da je poraz demokrata utoliko veći što „uoči predsedničkih izbora koje sami proglašavaju za najsudbonosnije u istoriji republike, oni nisu u stanju da u svojim redovima pronađu uspešnog kandidata koji može da računa da će pobediti Trampa; kakav god da bude krajnji rezultat glasanja u Ajovi, ostaje činjenica da nijedan od kandidata nije uspeo da osvoji više od četvrtine glasova“.
I time, kako navodi portal „Hil“ u jednoj analizi, „povećavaju šansu za prolongiranje borbe za predsedničku nominaciju demokrata, što ima potencijal da se pokaže razjedinjujućim i štetnim“ po same demokrate.
Faktor Sanders
Baš zato je faktor Bernija Sandersa naročito značajan, jer, ukazuje Ljiljana Smajlović, „vođstvo demokrata je sada u dvostrukom problemu — oni ne žele njegovu nominaciju zato što veruju da on, kao socijalista, ne može da pobedi na izborima, a sa druge strane Sanders je sada neko ko ne sme da ne bude nominovan, jer će svi biti uvereni da je proces (ponovo) bio namešten protiv njega“.
Ovakvo uverenje dodatno podstiče samoproglašeni pobednik iz Ajove Pit Butedžedž, bivši gradonačelnik gradića Saut Bend u Indijani i prvi otvoreno gej predsednički kandidat, ali i „Pit za korporativnu Ameriku“ koji je lavinu kritika progresivnog dela američke javnosti izazvao večerom koju je za bogate donatore priredio u „vinskoj pećini“ u Kaliforniji ispod lustera ukrašenog s 1.500 „Svarovski“ kristala. Prijatelj je vlasnika „Fejsbuka“ Marka Zakerberga, radio je u obaveštajnoj službi američke mornarice, i, napominje Ljiljana Smajlović, nema sumnje da on jeste prijatelj bogatih i deo finansijske elite.
„S druge strane, u prilog mu ide to što deluje kao novo lice, a opšti je utisak da javnost upravo to traži“.
„Očajan rezultat Džozefa Bajdena u Ajovi dokaz je da su birači zasićeni dosadašnjim establišmentom“, dodaje Milan Mišić i skreće pažnju na kandidaturu milijardera Majkla Blumberga, „koji će tek da pokaže šta sve u Americi može da se kupi novcem“.
Ipak, zaključuje Mišić, „ko god da bude kandidat demokrata, u ovom trenutku sve ukazuje na to da Tramp ima najveće šanse da bude reizabran“, a ovakvom predviđanju u prilog idu i rezultati najnovijih istraživanja javnog mnjenja u SAD, koja ne pokazuju samo da je rejting aktuelnog predsednika porastao posle neuspelog opoziva, već i da je većina od 56 odsto Amerikanaca zadovoljna stanjem „Trampove ekonomije“, uz propratni podatak da je pre Trampovog izbora 63 odsto građana SAD bilo nezadovoljno svojim životnim standardom, dok sada ta brojka iznosi svega 43 odsto.
