Da li Turska s pravom traži da bude uključena u proces pristupanja EU po modelu za Zapadni Balkan i kakva je geopolitička u pozadini svega?
Profesor dr Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije smatra da Turska u ovom slučaju nije u pravu iako je već godinama u pregovorima sa EU koji su u potpunoj blokadi i to iz mnogo razloga.
Depeša iz Ankare stigla u EU
„Pre svega Turska ima svrhu da bude deo EU s obzirom da je veći deo njene teritorije u Aziji, ali i da je reč o islamskoj državi koja uključuje religiju u državni život“, objašnjava dr Zečević.
Ali on napominje da su kršenje ljudskih prava u Turskoj, ali i tursko vojno prisustvo na Kipru koja je članica EU kočnice na putu Ankare.
„Tako da Turska apsolutno nije u istom položaju kao Srbija i Crna Gora, koje su već započele pregovore, ili Severna Makedonija i Albanija, koje se tek spremaju za taj put, kao i Bosna i Hercegovina. Što se tiče ovih država, sigurno je da će one u neko dogledno vreme postati članice EU ako to budu htele“, kaže on.
Dr Zečević smatra i da Turska nije trebalo da započinje proces pristupanja Evropi, napominjući da su se Žak Širak i Velika Britanija najviše zalagale da Turska postane deo EU. Po mišljenju našeg sagovornika, te pregovore bi trebalo skroz prekinuti i napravi sporazum sa Turskom međusobnoj bliskoj saradnji.
Sporazum, a ne članstvo
„To su sporazumi kao što imaju SAD i Kanada ili SAD i Meksiko, ali da to ne bude nikada članstvo u EU“, zaključak je dr Zečevića.
Vojislav Lalić, novinar i pisac više knjiga, među kojima je i „Turska bez Ataturka“, kaže da su odnosi Brisela i Turske na velikim iskušenjima već godinama, a kulminaciju su doživeli posle pokušaja vojnog puča u Turskoj, 2016. jer su u EU optužili Tursku da se krupnim koracima udaljava od demokratskih vrednosti i EU.
„Posle najnovijih inicijativa iz EU i promena rukovodstva u Briselu u Turskoj veruju da će to sve konačno dovesti do oživljavanja pristupnih pregovora i približavanja Ankare i Brisela,“ veruje Lalić.
Naš sagovornik dodaje da se u Turskoj, posle promene u Briselu, već danima govori o resetovanju odnosa između dve strane, koje su se bukvalno našle na ivici prekida odnosa.
„Turska je upućena na EU i strateški i ekonomski, a i članica je NATO-a. Turska je čak optuživala funkcionere u Briselu da vode antislamsku politiku, i da EU pretvaraju u ekskluzivni hrišćanski klub. Sada, međutim, očekuju da međusobni pregovori ožive iako do sada iz Brisela nije bilo konkretnih inicijativa, osim nagoveštaja da će se ti odnosi preispitati“, objašnjava Lalić.
Turska nije što i Balkan
Prema Lalićevim rečima, stav Turske je da je ona deo Evrope i da je ulazak u EU njihov strateški cilj, dok sa druge strane u EU postoji bojazan da se država koja ima 83 miliona stanovnika, uglavnom islamske veroispovesti, nađe u krugu država koje odlučuju.
„Ako bi Turska postala članica EU, ona bi bila druga po broju stanovnika Unije, odmah posle Nemačke. To bi značilo i poplavu turskih radnika u EU, a mnoge države u Evropi se toga plaše. Sve te države bez izuzetka, uključujući Nemačku i Francusku, smatraju da Turska ne treba da bude član EU, ali da sa njom treba razvijati privilegovano partnerstvo. Dakle, blisku saradnju, ali nikako da se stvori situacija da Turska odlučuje o sudbini Evrope“, ističe Lalić.
S druge strane, Ankara ne prihvata ništa manje od onoga što imaju druge države, a to je punopravno članstvo u EU.
Naš sagovornik podseća da je Turska pre 40 godina podnela molbu da uđe u EU, da bi 1999. postala kandidat, a 2005. počela pristupne pregovore, kada i Hrvatska. Hrvatska je već davno u EU, a za to vreme Turska nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje.
