Američki časopis „Nešenel interest“ navodi da je ovaj plan podrazumevao kombinaciju tradicionalnih metoda ratovanja, postizanje kontrole nad vazdušnim silama protivnika, obezbeđivanje nesmetane komunikacije sa Severnom Amerikom, očuvanje teritorijalne celovitosti Zapadne Nemačke, kao i korišćenje nuklearnog oružja.
„Dropšot“ i drugi američki tajni planovi
„Jedan od prvih planova za napad na SSSR zvao se „Dropšot“. On je predviđao napade desetina gradova, pre svega industrijskih centara, s ciljem njihovog potpunog uništenje, na isti način kao što su svojevremeno Amerikanci uništili Drezden, Nagasaki i Hirošimu, i isto kao što su sedamdesetih godina bombardovali Vijetnam a do tada Koreju“, rekao je Aleksej Podberezkin, direktor centra za vojno-politička istraživanja Moskovskog državnog instituta za međunarodne odnose.
„Dropšot“ je razrađen sa ciljem da zaustavi sovjetsku invaziju na Zapadnu Evropu, Bliski istok i Japan, a odobrio ga je Komitet načelnika štabova. Prema rečima eksperta, Amerikanci su oduvek imali planove za „masovno bombardovanje“ uz upotrebu nuklearnog oružja, ali političko rukovodstvo nije uvek sa njima bilo upoznato.
Ekspert ističe da je pojava nuklearnog oružja i bombardera u SAD, koji su mogli da proniknu na teritoriju Sovjetskog Saveza koji tada nije imao nuklearno oružje, bila razlog da se brojne američke strategije za nuklearni napad pretvore u „Jedinstveni integracioni plan za primenu nuklearnog oružja“ ili „SIOP“ protiv SSSR-a.
Sovjetski sistem za protivvazdušnu odbranu
SSSR je imao informacije iz raznih izvora, pa čak i od američkih špijuna koji su radili u štabu strateških snaga SAD, o američkim planovima, ali s obzirom na to da pedesetih godina Sovjetski Savez nije imao nuklearni i raketni potencijal, akcenat je bio na stvaranje sistema za protivvazdušnu odbranu.
„Takav sistem bio je napravljen još za vreme Drugog svetskog rata oko Moskve i bio je jedan od najboljih sistema u svetu. Pretpostavljalo se da će, u slučaju da bombarderi polete ka SSSR-u, veliki deo, ili apsolutna većina u potpunosti biti uništena prilikom preletanja granice“, objašnjava ekspert.
Ovaj sistem protivvazdušne odbrane je usavršavan pedesetih godina uporedo sa razvijanjem strateške avijacije i raketa. Ne treba zaboraviti da je prva interkontinentalna balistička raketa napravljena u Sovjetskom Savezu, a prve sovjetske rakete srednjeg dometa r12 i r14 bile su raspoređene na Kubi. Danas je veliki broj ovih raketa za kontraudar nalazi na podmornicama.
Modernizacija američke vojske i promena strategije
Kada je Sovjetski Savez dobio nuklearno oružje, planovi Amerikanaca su pretrpeli izmene u pogledu strategije „prvog nuklearnog udara“, kojeg se , prema rečima eksperta, Amerikanci ni danas nisu odrekli.
„Sva modernizacija američkih sistema usmerena je na povećanje tačnosti, opseg greške sada iznosi sto metara. To jest, sa tačnošću od sto metara nuklearna raketa može uništiti i dobro zaštićene ciljeve-lansirne rampe i silose za rakete. Modernizacija američkog nuklearnog oružja, u tom smislu i onog u Evropi, odvija ses tako što se smanjuje snaga nuklearnih projektila sa tradicionalnih sto do sto pedeset kilotona do jedne ili polovine kilotona. Odnosno, to su nuklearni projektili male snage, jer je njihova tačnost izuzetno visoka i mogu da unište ciljeve gde se nalaze snage za kontraudar“, rekao je Podberezkin.
Prema rečima ruskih eksperata, Amerikanci i danas imaju veliki broj različitih stategija u slučaju da dođe do izbijanja trećeg svetskog rata ili konflikta sa nekom od velikih sila.
