Episkop Viktor (Kocaba) iz UPC napisao je tekst povodom svog boravka u Crnoj Gori. U njemu je odmah primetio sličnosti između Ukrajine i Crne Gore: obe države su okrenute ka evropskim integracijama, Vlade tvrde da se drže demokratskih principa. Međutim, često u praksi shvatanje demokratije političara i jedne i druge države su u koliziji sa mišljenjem svog naroda. Primećuje da se to posebno ogleda kada su u pitanju religiozna pitanja — obe pokušavaju da stvore „veštačku crkvu“.
Crkva
Episkom Viktor je uočio ogroman uticaj Mitropolije crnogorsko-primorske na duhovni život naroda kroz vekove.
„Zato nije čudno što danas narod ove države sa takvim žarom brani pravo Crkve za nezavisnost od države. Jer zna se šta će biti ako političari dobiju neograničenu vlast u duhovno-religijskoj sferi“, piše on u tekstu.
Na takav način, crkveno pitanje u Crnoj Gori vidi sa tačke gledišta očuvanja, ne samo duhovne i nacionalne identičnosti, već i očuvanja građanskih prava i sloboda, kako god da to zvuči paradoksalno.
„U tom smislu postaje jasan i neverovatan duhovni uspon koji može da se vidi danas. Ljudi razumeju da situacija može da ide dalje — oduzimanje crkvenih vrednosti, svetinja i hramova, a zatim nametanje nove, druge crkve ili religije. Zato, govoreći protiv Zakona o slobodi veroispovesti, Crnogorci štite veru svojih otaca, za pravoslavlje u celini“, naglašava vladika.
Ljudi i mitropolit
„Toliki broj ljudi koji ovih dana izlazi na ulice mnogih gradova Crne Gore mi u Ukrajini možemo da vidimo samo za vreme litije posvećene krštenju Kijevske Rusije. Razlika je samo u tome što se litija u Ukrajini održava jednom godišnje, dok se molitvene šetnje u Crnoj Gori održavaju svakog dana već nekoliko nedelja“, sa setom primećuje episkop.
Još jedna osobina litija u Crnoj Gori je prisustvo ogromnog broja mladih ljudi, od 25 do 40 godina. Utisak su ostavila deca, roditelji sa dečjim kolicima, tinejdžeri, omladina — veru svojih očeva direktno i indirektno brane njihova deca.
„To govori ne samo o ogromnom autoritetu Crkve u Crnoj Gori, već i o velikom radu koji sveštenstvo vodi sa omladinom i običnim vernicima. Zaista, sveštenik u ovoj državi nije predstavnik nejasne većine subkulture, već duhovni pastir, učitelj, prijatelj, učesnik najvažnijih porodičnih doživljaja. Sveštenici ne beže od naroda, ne pokušavaju da se distanciraju od njega u tom veštački stvorenom svetu, već naprotiv — idu ka ljudima, ulaze u njihove živote, probleme. Ne samo sveštenici, već i episkopi — svi su oni spremni i otvoreni za razgovore“, kaže episkop Viktor.
On primećuje da je mitropolit Amfilohije u pravom smislu otac naroda. Za vreme molitvenog hoda ulicama Budve bio je svedok opštenarodne ljubavi prema vladiki.
„Ljudi su, videvši svog mitropolita kako ide ulicom, trčali da dobiju blagoslov, prilazili samo da ga dodirnu. Bez reči je bilo jasno da je njegov autoritet neupitan. Svojom ljubavlju, mudrošću i strpljenjem on je uspeo da sakupi u crnogorski obruč najrazličitije ljude, sa različitim političkim pogledima, ideologijama i gledištima... Mitropolit pokazuje metode i sredstva uz pomoć kojih Hrišćani mogu da se izbore za istinu — ljubav, smirenost, molitva. Nikakva sila zla ne može da stoji pred tim“, ukazuje episkop.
Na kraju, gosti Crne Gore iz Ukrajine su primetili da evropske vrednosti, demokratski principi i političko uređenje — da sve to može da se prelomi kroz prizmu vere.
„Crnogorci nam govore da se s verom ne samo može živeti, već se za nju može i vredi umreti“, zaključuje se u tekstu.
