Vanredni profesor na Fakultetu političkih nauka doktor Maja Kovačević ukazuje na to da Evropska komisija (EK) tek treba da izađe sa nekim važnim delovima nove metodologije pristupanja Evropskoj uniji (EU), kakav je i sveobuhvatni investicioni plan za region. Zato je, kaže, teško u ovom trenutku predvideti kako će izgledati celina reforme pristupanja.
Srbija na raskrsnici, ali ona bira put do EU
„Sa jedne strane, Srbija i Crna Gora su već u procesu pregovora, i zaista se ne mogu menjati pravila igre u samom procesu, bez pristanka ove dve zemlje. Sa druge strane, reforma koju predlaže Komisija ima neke prednosti. Jedna od značajnih je organizovanje godišnjih sastanaka na najvišem nivou, dakle Evropskog saveta EU sa šefovima država i vlada iz regiona, što jeste značajno podizanje saradnje na politički viši nivo i davanje jedne političke težine procesu“, objašnjava sagovornica Sputnjika.
Ona smatra da prednost novog modela, takođe, može da bude i intenzivnije učešće predstavnika zemlje kandidata u radu raznih radnih tela u EU. Čak i kada niste zemlja članica, kada nemate formalno pravo glasa u donošenju odluka, ipak saradnja u njihovoj pripremi i zajedničko razmatranje eventualnih mera može da bude vrlo korisno.
„Kada ste za stolom, iznosite interese svoje zemlje, ugao iz kojeg posmatrate, jednostavno ste prisutniji u političkom procesu“, ističe Kovačevićeva.
Mora se biti oprezan
Profesorka na FPN, koja, između ostalog, predaje i politiku proširenja Evropske unije u 21. veku, ipak smatra da oprez nije na odmet.
„Mislim da treba vrlo dobro izvagati da li bi Srbija trebalo da u celini prihvati taj model ili da prosto nastavi po starom sistemu otvaranja i zatvaranja poglavlja pregovora, a da na najbolji način iskoristi dodatne pogodnosti koje se nude“, kaže ona.
Podseća da zaustavljanje procesa pregovora po novoj metodologiji i nije posebna novost, jer i u postojećem sistemu, kako se vode pregovori, EU uvek ima mogućnost da zaustavi proces, ukoliko zemlja kandidat ne pokazuje dovoljno napretka.
„To se uvek može uraditi tako što neće biti zatvoreno pregovaračko poglavlje“, ističe Kovačevićeva.
„EU ima načine da upravlja dinamikom ovog procesa i u prethodnoj i sada novoj metodologiji koja se predlaže, samo je pitanje političke volje — na koji način će je primenjivati ili je ponekad neće primeniti iz nekih drugih interesa“, napominje ona za Sputnjik.
Paket sa Albanijom i Severnom Makedonijom
Na pitanje gde bi možda mogli da se spotaknemo, ako bismo prihvatili novi model, ona kaže da bi to u izvesnom smislu moglo da bude u tome što bi se prosto sutra našli u zajedničkom paketu sa Albanijom i Severnom Makedonijom.
Može se očekivati, smatra ona, da će pregovori sa te dve države uskoro početi i onda bi taj novi sistem i njegovo sprovođenje trebalo razraditi u praksi. To bi moglo da potraje i uspori Srbiju i Crnu Goru, dok se ne vidi kako će ti modeli funkcionisati.
Kovačevićeva dodaje da je drugo pitanje da li Srbija uopšte ima izbor u tom postupku, jer EU upravlja svakim korakom u procesu proširenja, od otvaranja poglavlja, preko kontrole tokom pregovora, do privremenog zatvaranja.
„U svakom trenutku, do toga da sve zemlje članice treba da daju svoju saglasnost na svakom od ovih koraka, nebrojeno je mnogo veto tačaka u kojima može da se proces zaustavlja, tako da Srbija možda i nema mnogo mogućnosti da bi insistirala na nekoj velikoj razlici. Pa i ako kažemo da nastavljamo po starom, duh ovog novog pristupa će se negde svakako odraziti i na nastavak procesa kada je reč o nama“, mišljenja je profesorka FPN.
Sama EU prosto može tempom otvaranja poglavlja i tempom vođenja pregovora da ih grupiše u, kako ih sada nazivaju — klastere, a zapravo je reč o oblastima ekonomskih i političkih reformi. A to, kako je ocenila, nije veliki manevarski prostor kako se čini na prvi pogled.
