Drecuna ne iznenađuju provokativne izjave Kurtija, jer je, kako kaže, reč o političkom ekstremisti koji na sve načine pokušava da onemogući dijalog sa Beogradom.
Novoformirana vladajuća koalicija u Prištini na čelu s liderom Samoopredeljenja ima rigidnu političku platformu koja je, upozorava parlamentarac, usmerena ka tome da se podižu nove barijere i stvaraju nove tenzije i da se nastavi sa potpunom obespravljenošću srpskog naroda na Kosmetu.
Kurti pokušava da sve uvuče u slepu ulicu
Kurti, kaže Drecun, ne može da se promeni preko noći, a zbog toga što je navikao da se bavi politikom na rušilački način u narednom periodu može biti činilac destabilizacije regiona. Kosovski premijer pokušava da sve uvuče u slepu ulicu kojom i sam uveliko hoda, dodaje Drecun, koji u tom svetlu vidi i najave uvođenja obaveznog vojnog roka na Kosmetu.
Kosovske bezbednosne snage su uvojile zakon o reorganizaciji u nešto što bi, prema rečima našeg sagovornika, u narednih desetak godina trebalo da liči na formaciju koja je organizovana po klasičnoj vojnoj strukturi.
„Međutim, odmah se postavlja pitanje — zašto je to potrebno. Srbija je dokazala da je opredeljena za to da kosovski problem reši na miran i održiv način, Priština sigurno neće pokušati da ratuje sa Albanijom, Crnom Gorom, Makedonijom, niti pokušati da silom istera snage Kfora. Ako se takva formacija priprema onda ona može jedino biti uperena protiv srpskog naroda na Kosovu ili da se priprema za rat sa snagama Srbije“, upozorava Drecun.
Dva cilja Kurtijeve najave obaveznog vojnog roka
On zato priču o služenju vojnog roka tumači kao propagandu, čiji je cilj da uveri same kosovske Albance da Kurti pokušava da zaokruži samoproglašenu državnost Kosova.
Budući da će tu pokušati da ugura i „neke Srbe“ da bi dao privid multietničnosti, postavlja se pitanje, kako kaže Drecun, šta će ti Srbi da rade ako ta formacija pokuša da ugrozi bezbednost srpskog naroda na KiM. „Da neće možda da ratuju protiv srpskog naroda“, upitao je Drecun.
S druge strane, ističe poslanik, Kurti time pokušava da stvori novi problem sa Beogradom i time dodatno onemogući nastavak razgovora, čak i da dođe do ukidanja taksi.
U nove prepreke koje Kurti nalazi za obnovu dijaloga s Beogradom Drecun ubraja i najavu tužbe za genocid koji je navodno Srbija počinila na Kosmetu. Međutim, kako napominje, iako kosovski Albanci godinama glume žrtve, ne postoje činjenice koje bi potkrepile tvrdnju o genocidu nad njima, dok i te kako ima dokaza za zločine koje je počinila OVK, čime se sada bavi Specijalizovano tužilaštvo.
Hoće li Nemac biti novi posrednik EU
Na pitanje može li se, i pored oštrih poruka Kurtija, očekivati da međunarodni posrednici izdejstvuju nastavak dijaloga, Drecun podseća da je američki izaslanik Ričard Grenel tražio ukidanje taksi na srpsku robu.
Što se tiče EU, konstatuje naš sagovornik, iako imamo novu garnituru u Briselu, ona je doživela pad sopstvenog autoriteta upravo na briselskom procesu jer nisu bili u stanju da nateraju jednu od strana da realizuje šta je dogovoreno. Razlog su, kaže, ne samo razlike u stavovima članica, već i to što Nemačka, kao jedna od vodećih zemalja Unije, ima politiku nepodeljene podrške Kosovu, što vezuje ruke EU.
Komentarišući spekulacije da bi novi posrednik EU mogao biti nemački diplomata Kristof Hojzgen, Drecun podseća da je visoki predstavnik Unije Žozep Borelj prvo rekao da će lično voditi nastavak razgovora, da bi onda najavio da će imenovati izaslanika koji će neprestano raditi na relaciji Beograd Priština.
„To može da se protumači na način da Nemačka i neke druge članice EU koje čvrsto stoje na poziciji da je Kosovo država žele da pariraju bloku država koje ne priznaju Kosovo, uz koje idu i države koje imaju nešto blaži stav. I tu bi trebalo da bude postignut neki kompromis“, kaže Drecun.
Ukoliko posrednik bude Nemac, Drecun očekuje da će on pokušati da sprovodi najpre stavove države iz koje dolazi, ali se nada da će Borelj uspeti da se izbori za neki objektivniji pristup. On ističe da Srbija svakako neće prihvatiti nametanje nekih političkih rešenja, i da će se protiv toga boriti političkim putem i na miran način.
