Pošto je video kako Crna Gora slavi Boga, čini se da je rešio da ga on zameni ukidajući sve institucije svoje zemlje i oduzimajući im ingerencije.
Gostujući na RTCG-u, Đukanović je izjavio da, iako Ustav garantuje nezavisnost sudstva, „ta nezavisnost ne sme biti beskonačna. Ukoliko želite da budete beskonačno nezavisni, onda nemojte da radite u tim državnim organima. I najbolje je i da ne živite u ovoj državi... Ako ste deo sudske vlasti, onda ste u obavezi da se ponašate u skladu sa državnim interesima?!”
Naime, policija izdaje saopštenje u kojem obaveštava javnost kako više neće moći da obezbeđuje litije. Jedino je obrazloženje odluke paradoksalnije od same odluke. u njemu se, između ostalog, navodi:
„Tokom litija registrovano je paljenje baklji, vatrometa i drugih pirotehničkih sredstava, ali i, po saznanjima policije, ima pojedinaca koji sa sobom nose hladno i vatreno oružje.“
Ako je istina ovo što stoji u saopštenju MUP-a Crne Gore, postavlja se logično pitanje zašto ti ljudi sa vatrenim oružjem među ljudima i maloletnom decom čak i bebama nisu uhapšeni? Da li to znači da policija ni do sada nije čuvala nikoga, niti radila svoj posao?
Da li je ovo bio jasan poziv ljudima koji fašističkim povicima i usklicima, parolama i uzvicima, koje smo imali prilike da čujemo prethodnih dana u Crnoj Gori, da izađu na ulice, naprave incidente, a policija već zna koga će da hapsi posle toga i ko je kriv?!
Ili je poslata poruka svima koji nemaju dobre namere, a imaju oružje, da je put slobodan – kome treba nek pljačka banke; ko želi, može i nešto gore da uradi. Jer je policija – umorna od svega!
A posle će sudije suditi „u skladu sa državnim interesima”. Ili Milovim. A ako neće – „najbolje je i da ne žive u ovoj državi”.
Setimo se, pošto izgleda da im je pri donošenju te odluke bila pomalo pomračena svest – policija je dužna da po zakonu obezbeđuje sva javna okupljanja, a posebno ako su ona visokorizična. A litije je i sama policija u saopštenju tako okarakterisala.
Na svu sreću, Milovi nalogodavci su ovog puta bili trezveniji. Prvo je ambasadorka Velike Britanije objasnila donosiocima ove sumanute odluke šta je posao policije, a onda je i Amerika poslala sličnu poruku. Odluka je povučena.
U istom danu je na Cetinju Milo krenuo da jača pozicije i odbornicima svoje stranke na Cetinju postavio pitanje: „Ne želimo im dati Crnu Goru, je l‘ i tako?“ i dobio jasan odgovor od svih. „Ne želimo!“
A mogao je mirno da ode i u Bijelo Polje, ili Nikšić, Bar, Podgoricu, Herceg Novi i isto pitanje postavi mnogo većem brojem ljudi. I odgovor bi bio isti, jer, jedno je sigurno, svako od tih ljudi na ulicama bi i glavu dao, ali svoju Crnu Goru (koju im, uzgred rečeno niko i ne traži), ne bi. Kao što ne da ni svoju veru, ni svoju crkvu, ni svoga Boga, koga ni večiti Milo, uprkos silnoj želji ne može da zameni.
