„Ovo za Amerikance predstavlja veliki problem, jer je Trampova administracija uz punu podršku Kongresa pokušala da suzbije sve mogućnosti Rusije za izvoz energenata i da se nametne kao najveći svetski proizvođač nafte i gasa, čime se posebno diči Tramp“, objašnjava Andrej Suzdaljcev, politikolog i ekonomista.
Kanada je u oktobru prošle godine izvezla oko 136,5 miliona barela nafte i time zauzela prvo mesto, a odmah iza nje se našla Rusija, od koje su SAD kupile oko 20,9 miliona barela nafte.
SAD uvode sankcije, a kupuju od Rusije naftu
„Pompeo je prilikom svoje posete Minsku, nastupajući pred Lukašenkom, izjavio da su SAD prva država u svetu po proizvodnji nafte i gasa i da su spremni da obezbede sto odsto potreba Belorusije za naftom. I u takvoj situaciji, kada svim silama pokušavaju da optuže Rusiju da je jedan od najskupljih snabdevača evropskog tržišta, kada su uvedene sankcije protiv firma koje učestvuju u izgradnji ’Severnog toka‘ i protiv kupaca tog gasa, kada organizuju razne ’smicalice‘ protiv ruske nafte — ispalo je da je glavni izvoznik nafte na američko tržište Rusija“, rekao je ekspert.
Analitičari ističu da su upravo sankcije SAD pomogle Rusiji da poveća izvoz nafte. Iz ruskog Ministarstva za ekonomski razvoj navode da, bez obzira na to što je Vašington uveo sankcije protiv Rusije, upravo su američke sankcije protiv Irana i Venecuele imale pozitivan uticaj na izvoz ruskih energenata. Tako je izvoz nafte Turskoj porastao četiri do pet puta, jer su se rafinerije u ovoj zemlji okrenule uvozu ruskih sirovina, nakon što su obnovljene američke sankcije protiv Irana.
Suzdaljcev dodaje da ne treba zaboraviti situaciju od prošle zime, kada je ruski tečni gas sa Jamala grejao ne samo SAD, već i Veliku Britaniju.
„Reč je o tome da ruski energetski kompleks, i pored mase problema, ima najbolje izbalansirani odnos cene i kvaliteta“, naglašava ekspert.
Prema njegovim rečima — postoji velika potražnja za ruskim energentima, ali je uloženo dosta novca i tehnologije i u čitavom procesu učestvuje veliki broj ljudi.
Cinizam Amerike i tehnološka i ekonomska opravdanost biznisa
Stanislav Mitrahovič, glavni ekspert Fonda za Nacionalnu energetsku bezbednost i naučni saradnik Finansijskog univerziteta pri Vladi Ruske Federacije, ističe da je ovo zanimljiv podatak, naročito ako uzmemo u obzir da Amerikanci konstantno pokušavaju da nagovore druge zemlje, a naročito evropske, da ne kupuju energente od Rusije.
„Amerika je država gde se mnogo nafte proizvodi i upotrebljava, ali i izvozi i istovremeno uvozi, jer su razne vrste nafte potrebne za različite fabrike. Deo nafte je lakše izvoziti u Evropu, nego prerađivati kod sebe“, rekao je ekspert.
On objašnjava da su američke fabrike uglavnom prilagođene za preradu teške nafte koja se uvozi ili sa Bliskog istoka ili iz Latinske Amerike, a da se „nova“ nafta koja se dobija u Americi lakše prerađuje u evropskim fabrikama koje su za to prilagođene.
Sa ekonomske i tehnološke pozicije jasno je zašto je Amerikancima pogodnije da kupuju rusku naftu za svoje fabrike koje se bave preradom te vrste nafte, ali kada je reč o politici — stvari poprimaju drugi izgled.
„Sa političke tačke gledišta sve izgleda zabavno i paradoksalno, čak i cinično, jer ispada da druge zemlje treba da kupuju manje ruske nafte, a kada je Americi potrebno — sasvim normalno je da ona kupuje. To izgleda cinično i pokazuje američki pristup spoljnoj politici“, rekao je ekspert.
Eksperti su saglasni da Amerikanci često koriste svoju moć ne bi li nametnuli svoju volju drugim državama, tim pre ako je reč o biznisu, ekonomskim interesima ili energetici.
