„Ozbiljnu zabrinutost izaziva činjenica da nove prištinske vlasti od samog početka kategorički odbijaju mogućnost bilo kakvog kompromisa sa Beogradom u okviru procesa pregovora koji je već odavno blokiran potezima kosovskih Albanaca, pri čemu im zapadni pokrovitelji gledaju kroz prste“, navela je Zaharova.
Ona je naglasila da je program nove vlade privremenih prištinskih institucija orjentisan na konfrontaciju i navela odbijanje da se ukinu antisrpske takse, nameru da se pokrene tužba protiv Srbije za „ratne zločine“ tokom sukoba 1999. godine, a tu su i planovi da se uvede obavezni vojni rok.
Zaharova ukazuje da u programu vlade privremenih institucija Prištine nema ni reči o obavezama Kosova da formira Zajednicu srpskih opština — što je centralni element u pregovorima sa Beogradom.
„Zapravo, radi se o propasti planova Zapada, nesposobnog da efikasno utiče na potčinjene u Prištini onda kada je bilo potrebno podstaći ih da postignu izbalansirani sporazum sa Beogradom, a prva reakcija iz Brisela povodom formiranja ’vlade‘ svedoči o tome da EU namerava da nastavi da podržava nacionalistička stremljenja kosovskih Albanaca i da flertuje sa radikalnim snagama“, rezimirala je Zaharova.
Aljbin Kurti predstavio je nedavno poslanicima skupštine privremenih institucija Prištine kandidate za sastav vlade ovih institucija i program njenog rada, i poručio da će, pored ostalog, od Beograda tražiti odgovornost za „počinjene ratne zločine i naknadu ratne štete“.
Kurti je najavio i uvođenje obaveznog vojnog roka za sve mlade sa Kosova i Metohije u trajanju od tri meseca.
