U slučaju da Rusija pokuša da završi izgradnju preostalih kilometara gasovoda, Predstavnički dom i Senat SAD će biti spremni da usvoje novi zakon o sankcijama. One će biti usmerene na evropske investitore, učesnike u projektu, kao i kompanije koje će kupovati gas iz gasovoda, piše nemački „Handelsblat“, pozivajući se na američke diplomatske izvore. Oni uveravaju da će sankcije biti uvedene već u februaru ili martu.
Ko rizikuje od uvođenja američkih sankcija, ako budu uvedene?
Najugroženiji su „Gasprom“ i njegovih pet evropskih partnera koji su investirali u izgradnju „Severnog toka 2“. Vrednost projekta je bila procenjena na 9,5 milijardi evra, od čega je jednu polovinu finansirao „Gasprom“, a drugu evropske kompanije: francuski „Anži“, austrijski OMV, britanski „Šel“ i nemačke kompanije „Uniper“ i „Vintershal“.
„Evropski partneri su već uložili sva sredstva, ali ako zbog sankcija budu prinuđeni da napuste projekat, može se desiti da traže povraćaj sredstava zbog toga što gasovod nije izgrađen u roku. Postoji rizik od takvog razvoja situacije“, zaključuje zamenik glavnog direktora za energetsku oblast na Institutu za energetiku i finansije Aleksej Belogorjev.
„’Gasprom‘ može imati dodatnih problema sa traženjem finansijskih sredstava. Za ’Gasprom‘ i njegovo poslovanje u celini to generalno nisu neki sumanuti iznosi, već suštinski ekonomski problem“, dodao je on.
Međutim, vodeći stručnjak Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Igor Juškov smatra da Evropljane neće biti moguće kazniti za poslednje investicije, jer su ta sredstva već odavno uložena, a „Gasprom“ će dovršiti cevovod iz sopstvenog budžeta.
„Evropske investicije još pristižu radi izgradnje suvozemnog produžetka ’Severnog toka 2‘ — gasovoda ’Eugal‘, ali on ne predstavlja direktno ’Severni tok 2‘. Nemoguće je kazniti Evropljane zbog toga što, zapravo, šire svoj sistem za transport gasa“, smatra stručnjak.
Američke sankcije će naučiti „Gasprom“ da polaže cevi
Odeljak o investicijama pod sankcijama može postojati samo radi skupljanja poena, kao što je to bilo u slučaju uvođenja sankcija protiv vlasnika brodova za polaganje cevi.
„Decembarske sankcije su se ticale i ’Severnog toka 2‘ i ’Turskog toka‘, ali je svima bilo kristalno jasno da je ’Turski tok‘ već izgrađen i da na njega sankcije nikako neće uticati, ali su zbog poena dodali i njega. Isto to se može desiti i po pitanju investicija, koje su evropske kompanije već uložile“, ne isključuje Juškov.
Prema njegovim rečima — sankcije mogu pogoditi organizacioni deo „Gasproma“ koji bude dovršavao gasovod. „Gasprom“, podseća Juškov, do sada nije trpeo nikakva direktna ograničenja.
Sankcije prema kupcima gasa od „GASPROMA“
Drugi deo mogućih sankcija je usmeren na kupce gasa dobijenog iz „Severnog toka 2“. Odnosno, Amerika prihvata da je „Gasprom“ u stanju da dovrši izgradnju gasovoda, ali je onda počela da razmišlja i o sankcijama nakon što gasovod počne da radi.
„Za šta će Amerikanci kazniti evropske kupce? Ispada zbog toga što će oni u principu od ’Gasproma‘ kupovati gas kao od ’pogrešnog‘ dobavljača. U suštini, Amerika zabranjuje Evropljanima da kupuju ruski gas i navodi da ga treba kupovati od partnera NATO-a. Ako je to istina, onda se forma američkih sankcija približava formi sankcija protiv Irana, kada je bilo zabranjeno kupovati iransku naftu“, smatra Igor Juškov.
Nove sankcije će pogoditi sve evropske kompanije koje kupuju gas od „Gasproma“. Preko „Severnog toka 2“ treba da se isporučuje 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Proizilazi da će Amerikanci onemogućiti Evropljanima pristup tim milijardama. Istovremeno, „Gasprom“ isporučuje Evropi 200 milijardi kubnih metara plavog goriva, odnosno, SAD hoće da liše Rusiju mogućnosti da proda četvrtinu svoje ukupne izvozne kvote gasa EU. Može biti dovedeno u pitanje sprečavanje „Gasproma“ da ostvari isporuku vrednu od 7 do 11 milijardi dolara po ceni od 126-200 dolara za hiljadu kubnih metara.
Igor Juškov, ipak, smatra da Americi neće biti lako da dokaže da je neka evropska kompanija kupila gas upravo iz „pogrešne“ ruske cevi. „Severni tok 2“ nije jedina maršruta za isporuku ruskog gasa evropskim potrošačima. Prema rečima Belogorjeva, Evropljani će morati da kupuju ruski gas preko posredničkih kompanija da ne bi trpeli ograničenja.
Evropljani i strah od američkih sankcija
Druga stvar je što strah Evropljana od američkih sankcija može da pobedi u odnosu prema Rusiji.
„Treba da nas uplaši neuspešni pokušaj Evropljana da stvore mehanizam za zaobilaženje sankcija prilikom kupovine nafte od Irana. Evropljani tada ništa nisu mogli da urade protiv zabrane SAD. Takođe i ideja kreiranja mehanizma alternativnih računa, kao i ideja napuštanja dolara — sve su to bili neuspesi. Faktički nijedna evropska kompanija ne kupuje naftu od Irana. Oni se u potpunosti pridržavaju američkih sankcija“, izjavio je stručnjak Nacionalnog fonda za energetsku bezbednost.
Ako nove sankcije SAD protiv „Severnog toka 2“ budu usvojene, to će Evropljanima doneti ozbiljnu dilemu. Brisel može stati u zaštitu svog suvereniteta i bezbednosti, što će povući za sobom borbu sa izuzetno jakim partnerom — Amerikom. Ili će Brisel izgubiti deo svoje slobode i umesto povoljnog ruskog gasa početi da kupuje američki TNG.
Ekonomske posledice po industriju i ekonomiju ne samo za Nemačku, nego i za celu EU mogu biti katastrofalne. Cena proizvodnje robe i usluga u EU raste i evropskim kompanijama će biti komplikovanije da konkurišu na svetskom tržištu. SAD će ne samo dobiti tržište za prodaju svog TNG, nego će i privući deo Evropljana i na svetskoj sceni.
Nemačke reakcije su uzdržane, ali jednoznačne. Vlasti Nemačke opovrgavaju bilo kakva eksteritorijalna ograničenja, saopštilo je nemačko Ministarstvo spoljnih poslova.
Pod znakom pitanja ostaje i sama činjenica usvajanja sankcija. Hoće li se Vašington odlučiti na tako neprijateljski korak u odnosu prema svom partneru u NATO-u — Evropskoj uniji? U Senatu SAD-a ne mogu sa sigurnošću da govore o uvođenju novih sankcija, kako je izjavio senator demokrata, član Odbora za spoljne poslove Ben Kardin.
„Čini mi se da ova verzija sankcija nije baš mnogo realna, zato što je to samo javni pokušaj Amerike da reguliše unutrašnje tržište EU. Teško je zamisliti da bi EU istrpela takvo američko ponašanje“, zaključuje Aleksej Belogorjev.
