„Ne mogu da vam dam informacije o tome šta se može dogoditi u budućnosti, ali u Senatu je široko rasprostranjeno protivljenje projektu ’Severni tok 2‘ zbog njegovog mogućeg uticaja na energetsku nezavisnost nekih veoma ranjivih evropskih država“, rekao je senator.
Kuns je istakao da je pitanje uvođenja konkretnih sankcija protiv kompanija u zoni odgovornosti izvršne vlasti.
Nemački list „Handelsblat“ ranije je saopštio, pozivajući se na diplomatske krugove u Vašingtonu, da bi Kongres SAD u februaru ili martu mogao da usvoji novi paket sankcija projektu „Severni tok 2“, koji bi bio usmeren protiv investitora i kompanija koje dobijaju gas preko gasovoda.
Izgradnja gasovoda „Severni tok 2“
Projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet iznositi pedeset pet milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. Novi cevovod trebalo bi da bude izgrađen pored „Severnog toka“.
Projekat realizuje kompanija „Nord strim 2 AG“, čiji je jedini vlasnik „Gasprom“. Projekat sufinansiraju i evropski partneri „Gasproma“ — „Šel“, OMV, „Anži“, „Uniper“ i „Vinteršal“.
Protiv realizacije gasovoda je nekoliko država, a naročito Ukrajina, koja se plaši gubitaka prihoda od ruskog goriva, i Sjedinjene Američke Države, koje imaju ambiciozne namere za izvoz svog gasa u Evropu. Osim toga Letonija, Litvanija i Poljska smatraju da je ovo politički projekat.
Američki predsednik Donald Tramp potpisao je 20. decembra budžet za odbranu za 2020. godinu, koji, između ostalog, predviđa sankcije protiv gasovoda „Severni tok 2“ i „Turski tok“. Sjedinjene Američke Države su zahtevale da kompanije koje polažu cevi gasovoda odmah zaustave izgradnju. Švajcarska kompanije „Olsiz“ praktično odmah je objavila obustavu radova na polaganju cevi „Severnog toka 2“.
