Pregovori trojice lidera u velikoj meri su odredili posleratno političko uređenje Evrope, a konferencija se završila nakon nedelju dana — 11. februara 1945. godine. Za sve to vreme delegacije Staljina, Čerčila i Ruzvelta su imale neometan boravak.
Izvanredna bezbednost
U februaru 1945. godine bezbednosno stanje na Krimu je bilo napeto: Nemci su sa poluostrva prognani nedugo pre toga, u maju 1944. godine. Ovde su u punom obimu mogli da deluju neprijateljski agenti i izviđačko-diverzione grupe.
Lideri SSSR, Velike Britanije i SAD, okupljeni na jednom mestu, predstavljali su izuzetno poželjnu i pogodnu metu za Hitlera, koji je trpeo poraz za porazom. Saveznici su predlagali da se sastanak održi u Severnoj Irskoj, na Kipru, u Grčkoj, na Malti ili u Jerusalimu. Međutim, Staljin im je garantovao potpunu bezbednost.
Početkom januara 1945. godine u Moskvi je održan sastanak šefova obaveštajnih službi Narodnog komesarijata za odbranu, Ratne mornarice i Narodnog komesarijata unutrašnjih poslova, kojim je predsedavao Lavrentije Berija, narodni komesar za unutrašnje poslove Sovjetskog Saveza. Na sastanku se razgovaralo o položaju i zahtevima sovjetske delegacije na konferenciji, posleratnom uređenju Evrope, sposobnosti Vermahta da se odupre saveznicima i, naravno, o pitanjima bezbednosti na Jalti. Već 8. januara je izdata naredba narodnog komesara Berije „O posebnim aktivnostima na Krimu“.
Tokom priprema za sastanak angažovane su hiljade sovjetskih, američkih i britanskih saradnika bezbednosnih službi, brodovi i avijacija Crnomorske flote, kao i Ratna mornarica SAD i Engleske. Cela teritorija Krima bila je označena kao zona u blizini ratnih dejstava, iako su borbe tamo bile okončane. Sovjetsko rukovodstvo se ozbiljno plašilo vazdušnog napada na Jaltu i zato je radi njene zaštite aktivirana celokupna borbena avijacija Crnomorske flote — 160 aviona i mornarička PVO. Pored toga, angažovano je 76 protivavionskih topova velikog kalibra, 12 protivavionskih artiljerijskih jedinica malog kalibra, 99 mitraljeza DŠK i 65 reflektora.
U cilju zaštite učesnika konferencije sa mora, Crnomorska flota je formirala specijalni odred koji su činili: krstarica „Vorošilov“, razarač „Soobraziteljnij“, dva broda klase „Boljšoj ohotnik“, deset brodova klase „Mali ohotnik“, kao i odred podmornica. Sovjetski Savez je stvorio praktično neprobojnu liniju odbrane.
Moskva obelodanila dokumenta o Jaltskoj konferenciji
Uoči jubileja konferencije na Jalti, Ministarstvo odbrane Rusije je objavilo spisak ranijih poverljivih dokumenata.
„Poverena vam je pojačana odbrana luke ’Jalta‘ i dela obale Krima u granicama rt Nikitin-rt Kikinov. Za ispunjenje tog zadatka predstoji vam neprekidno brodsko nadgledanje mora na prilazima gore pomenutom delu obale“, piše u vojnoj direktivi Crnomorske flote od 20. januara 1945. godine.
Posebna pažnja bila je posvećena zaštiti od neprijateljskih podmornica. U vojnoj direktivi br. 0065 se navodi: „Radi sprečavanja iznenadnog napada protivnika s mora u oblasti glavne baze angažovati dve podmornice za daljinsko nadgledanje. Zadaci straže: pratiti i odmah izveštavati o kretanju svih brodova i poletanja aviona u nadgledanoj oblasti. Uočiti potencijalnog protivnika i blagovremeno izvestiti o tome Crnomorsku flotu. Podmornica koja je na straži, u zavisnosti od okolnosti, spušta se na bezbednu dubinu, periodično proveravajući periskopom da li ima izmena situacije. Ako su okolnosti takve da podmornica ne može da plovi podvodno, ona manevriše kao običan brod“.
Uhvati predsednika
Bezbednost glavnih lica je bila na najvišem nivou. Za bezbednost samog Staljina bilo je angažovano 100 saradnika specijalnih službi i 500 saradnika Narodnog komesarijata za unutrašnje poslove. Lidere država saveznica su takođe obezbeđivali sovjetski specijalci. Frenklin Delano Ruzvelt je, kao što je poznato, bio paralizovan. Pre jednog od odlazaka američke delegacije iz Livadijskog dvorca, telohranitelji su prebacili predsednika iz invalidskih kolica na prednje sedište otvorenog „vilisa“. Lica iz pratnje nisu dobro zatvorila zaštitna vrata, pa su se ona za vreme vožnje serpentinama otvorila i putnik umalo nije ispao iz auta. Situaciju je spasao sovjetski vozač Fjodor Hodakov: uhvativši Ruzvelta za kaput.
Oblast boravka i kretanja lidera je bila podeljena na pet operativnih sektora: Saki — Simferopolj; Simferopolj; Simferopolj — Alušta; Alušta — Jalta — Bajdarska vrata; Bajdari — Sevastopolj. Drumski saobraćaj na maršruti je regulisalo 1.800 saradnika državne bezbednosti i deset prevodilaca. Za direktnu bezbednost Jaltske konferencije angažovani su 1. i 2. puk Prve specijalne motorizovane streljačke divizije za posebne namene „Đeržinski“, posebni puk specijalnih snaga vojske Narodnog komesarijata za unutrašnje poslove, 281. streljački puk, 32. pogranični puk, motociklistički odred od 120 ljudi, bataljon vojnih kontrolora saobraćaja, nekoliko oklopnih vozila, kao i pet četa za vladine komunikacije.
Dobro se pripremila i flota. Pred 15. januar 1945. godine snage glavne vojne morske baze Crnomorske flote su pregledale luku „Sevastopolj“, obeležile i remontovale Internacionalno pristanište, razminirale Englesko groblje i prošle obuke u slučaju vazdušnog napada.
U izveštaju o aktivnostima službe za izviđanje i veze Crnomorske flote u periodu održavanja Jaltske konferencije se može primetiti da je najnapetiji i najkomplikovaniji dan za specijalne službe bio dan sletanja predsednika SAD Frenklina Ruzvelta i premijera Vinstona Čerčila, koji su pristigli zajedno, u pratnji 28 aviona.
Delegacije su radile na istoj radio-talasnoj dužini, što je znatno otežavalo rad sovjetskih kontrolora vazdušnog saobraćaja. Ipak, svi avioni su prizemljeni iz prvog pokušaja.
