Samedin Rovčanin, v. d. predsednika UO Krovne organizacije mladih, poručio je za Sputnjik da je vreme da se najzad pređe sa reči na dela, u vezi sa primenom Nacionalnog investicionog plana koji se tiče obezbeđivanja jeftinih stanova, od 400 evra po kvadratu, za mlade u Srbiji.
Koliko mlade muči stambeno pitanje u Srbiji, najbolje pokazuje statistika ove organizacije, prema kojoj tek šest procenta mlađih od 30 godina ima svoj stan, 66 procenta njih živi u porodičnom stanu sa roditeljima, a 17 procenata stan iznajmljuje.
Mladi u Srbiji čekaju stan od 400 evra po kvadratu
Sagovornik Sputnjika, čija organizacija predstavlja najvišu platformu unapređenju položaja mladih i njihovu sponu sa institucijama, rekao nam je da se poslednjih dana mogu čuti izjave brojnih čelnika naše zemlje o stanovima za mlade, čiju izgradnju predviđa nacionalni investicioni plan „Srbija 2025“.
Prvi dijalog predstavnika omladine i Vlade Srbije održan je u decembru kada su mladi podvukli kao najbitniji problem stambeno pitanje i činjenicu da im je iz ekonomskih razloga otežan proces osamostaljivanja od roditelja.
Mladi su prethodnih dana ponovo pozvani da zajedno sa Ministarstvom građevine, Ministarstvom omladine i sporta i Ministarstvom finansija daju svoj doprinos u primeni plana izgradnje 50.000 jeftinih stanova za mlade.
„Sve ovo je u vezi sa Nacionalnim investicionim planom gde se planira gradnja 50.000 stanova za mlade. Ono što je naša ideja, jeste da ga kroz ovaj proces optimizujemo, tako da to budu stanovi po lokalnim samoupravama, da nam se mladi ne doseljavaju u Beograd, Novi Sad i Kragujevac, nego ako sam ja iz Užica, da se vratim u Užice, ako sam iz Leskovca, da se vratim u Leskovac“, kaže Rovčanin za Sputnjik.
Glavna uloga lokalnih samouprava
Prema rečima našeg sagovornika, lokalne samouprave bi trebalo da procene šta je njima potrebno — negde manjka medicinskog osoblja, negde profesora, u nekim gradovima jednostavno fale mladi kako bi prirodni priraštaj bar dospeo na nulu.
„Sve ide ka tome da će jedan deo tih stanova biti opredeljen za mlade bračne parove. Ako mladi bračni par ima rešeno stambeno pitanje, razmišljaće o proširenju porodice, biće aktivniji u pronalasku posla kako bi tu porodicu izdržavao i sve te stvari vuku jedna drugu. Drugi deo tih stanova bio bi opredeljen za mlade iz socijalnih kategorija, a treći se odnosi na bilo koga iz kategorije 18-30 godina, pa ako lokalna samouprava traži mlade oftalmologe, jasno je ko će tu imati prioritet“, objašnjava Rovčanin.
Mladi da se uključe u proces
Predsednik Krovne organizacije mladih kaže nam da je izuzetno pozitivno iznenađen ovim uključivanjem mladih koji, prema njegovim rečima, najzad imaju mogućnost da doprinesu poboljšanju sopstvenih uslova života:
„Ranije se dešavalo da mladi ljudi budu pozvani tek na kraju nekog procesa samo da tu statiraju. Sada su mladi direktno pozvani i upitani kome bi ovi stanovi trebali da budu namenjeni. Mi smo rekli da to mora da bude transparentno, da ne bude stranački ni rođački, jer bi se time ukaljalo nešto što bi moglo da bude veliki nacionalni projekat. Ovo je nešto što mora da bude dugoročno i ne sme se zaustaviti na 50.000 stanova.“
U perspektivi, predlog ove organizacije je da se formiraju određeni fondovi koji će predstavljati jedan od stalnih izvora za izgradnju novih stanova u budućnosti.
„Naš predlog je i omogućavanje mladima da iznajmljuju stanove po modelu kirija ispod tržišne vrednosti. Na primer, ako je prosečna kirija 300 evra, mladi bi plaćali trećinu te cene. Akumulacijom trećine ubranih kirija stvorio bi se poseban fond koji bi služio kao osnovni kapital da se grade novi stanovi. Time bi se dobilo na održivosti. Uvek bi postojala neka baza kapitala iz koje bi se stalno gradili novi stanovi i rešavale stambene potrebe mladih, što će uvek biti problem, jer je ta disproporcija između ponude i tražnje stanova, posebno mladima, jako velika i uvek će biti velika“, kaže Rovčanin za Sputnjik.
Nekad su se stanovi i delili
On je zaključio da je položaj mladih danas bitno lošiji od položaja njihovih roditelja u tom dobu:
„U vreme naših roditelja mnogo je bilo lakše da se stekne stambena jedinica, ili kroz mogućnost uštede, ili vam država dodeli stan. Danas je apsolutno nemoguće da čovek sa prosečnom platom uštedi za stan. Da biste dobili kredit od banke, morate da imate ugovor na neodređeno, a veoma mali broj mladih ljudi ima ovakve ugovore. I oni su na taj način zaglavljeni u tom ciklusu iz kog ne mogu da pobegnu, pa moraju da žive sa roditeljima u nekoliko desetina kvadrata do svojih poznih godina. To rađa i neke psihološke dimenzije koje nisu zdrave.“
