Francuski lider je danas i sutra u poseti Poljskoj. Juče se sreo sa poljskim predsednikom Andžejom Dudom i premijerom te zemlje Mateušem Moraveckim.
„Iznoseći svoja slobodna razmišljanja o istoriji, želim da kažem da mi ne gradimo Evropu zaboravljajući je. Gradimo Evropu poznajući istoriju, štiteći je od svih pokušaja falsifikovanja i revidiranja nekih zemalja i stranaka“, rekao je Makron pred poljskim studentima.
On je ocenio da se potencijalni rizik krije u „izvrtanju istorijskog sećanja“.
„Ponekad primetim pokušaje Poljske da izbriše 1989. godinu i priču o slobodi. Vidim promišljenu politiku Mađarske za reviziju celokupne istorije 20. veka, kao i pristup Rusije da iznova tumači Drugi svetski rat i da predstavi poljski narod kao krivca. U revidiranju istorije vidim rizik od rasparčavanja našeg sećanja“, istakao je Makron.
Evropski pokušaji revidiranja istorije
Ruske vlasti ukazuju na to da pojedine evropske države pokušavaju da ponovo ispišu istoriju. Prema rečima ruskih političara, Evropa nije spremna da prizna ovaj deo svoje istorije.
U poslednje vreme Poljska pokušava da prebaci odgovornost na Rusiju za početak Drugog svetskog rata. Sejm Poljske je početkom januara usvojio rezoluciju u kojoj je za pokretanje rata optužio kako Nemačku, tako i SSSR.
Međutim, sredinom decembra je ruski predsednik Vladimir Putin izjavio da je upravo Poljska bila među onim državama koje su sklapale dogovore sa Nemačkom i da Rusija poseduje dokumente koji to potvrđuju.
Šef ruske države je, između ostalog, ispričao kako je poljski ambasador u Trećem rajhu obećao da će podići spomenik Adolfu Hitleru zbog planova da protera Jevreje u Afriku. Putin ga je nazvao „antisemitskom svinjom“.
Varšava to nije priznala, a ruski ambasador je pozvan u Ministarstvo spoljnih poslova Poljske. Putinove reči su izazvale nezadovoljstvo poljskih vlasti, koje pokušavaju da prebace odgovornost za početak rata na SSSR, pozivajući se na Pakt Molotov-Ribentrop.
U poljskom Osvjencimu 3. februara obeležena je 75. godišnjica oslobođenja koncentracionog logora Aušvic. Predsednik Rusije nije pozvan na skup, iako su vojnici Crvene armije imali ključnu ulogu u oslobađanju tog logora smrti.
