Kako se navodi, te sankcije bi mogle biti usvojene već ovog meseca, ili početkom marta, a merama bi bili zahvaćeni investitori projekta i kompanije koje bi dobijale gas iz tog cevovoda.
Podsetimo, prethodno je nemački ambasador u Rusiji Geza Andreas fon Hair izjavio da njegova zemlja očekuje da će gasovod „Severni tok 2“ biti pušten u rad najkasnije do kraja prvog kvartala 2021. godine.
Američke sankcije gasovodu „Severni tok 2“
Američki predsednik Donald Tramp potpisao je 20. decembra budžet za odbranu za 2020. godinu, koji, između ostalog, predviđa restriktivne mere protiv gasovoda „Severni tok 2“ i „Turski tok“.
Vašington je od kompanija uključenih u izgradnju gasovoda zatražio da odmah obustave radove. Švajcarski „Olsiz“ je odmah obustavio svoje učešće u projektu.
Prema rečima predsednika Rusije Vladimira Putina, radovi na izgradnji i puštanju u rad gasovoda trebalo bi da budu završeni do kraja 2020. ili do prvog kvartala sledeće godine. On je naglasio da će Moskva moći sama da dovrši gasovod, bez privlačenja stranih partnera, i da je u pitanju samo vreme.
Gasovod „Severni tok 2“
Projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet iznositi 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke.
Protiv gasovoda se zalaže nekoliko država, a naročito Ukrajina, koja se plaši gubitaka prihoda od tranzita ruskog goriva, i SAD, koje imaju ambiciozne planove za izvoz svog prirodnog tečnog gasa u Evropu. Osim toga, Letonija, Litvanija i Poljska smatraju da je to politički projekat.