Gotovo četiri meseca otkako su održani vanredni parlamentarni izbori, Priština će dobiti vladu, o čemu su danas sporazum potpisali Pokret Samoopredeljenje i Demokratski savez Kosova (DSK). Njihovi lideri Aljbin Kurti i Isa Mustafa saopštili su da su se dogovorili oko podele odgovornosti u okviru nove vlade koja će imati 15 ministarstava i 33 zamenika ministara.
Gde su Srbi u očima nove koalicije koja okreće novu stranicu u Prištini
Međutim, univerzitetski profesor iz Kosovske Mitrovice dr Dušan Čelić ne gaji nikakvu iluziju da bi koalicija koju čine oni koji do sada nikada nisu bili na vlasti, mogla da donese bilo kakav boljitak Srbima. Naprotiv. Od nove vlade u Prištini ne može da se očekuje ništa dobro po interese Srba i i Srbije, smatra on.
„Samoopredeljenje i njegov lider poznati su po ekstremnoj ideologiji koju zastupaju, tako da ukoliko deo onoga što je govorio Kurti kao budući predsednik te vlade bude i sproveo u toj vladi, mislim da ćemo na proleće imati ne samo dosta burnu političku scenu, nego će Srbi verovatno imati dodatne probleme“, kaže on za Sputnjik.
Čelić podseća da je program Samoopredeljenja, koje je kao pobednik na izborima prvi put na vlasti, ekstreman do ivice onoga što je dopušteno i dozvoljeno, a sa stanovišta ustavnog poretka Srbije, to je, kako dodaje, potpuno na drugoj strani.
Na pitanje kako će se u takvim situacijama ponašati DSK, on je izrazio bojazan da ćemo tu imati takmičenje u ekstremizmu među koalicionim partnerima i dokazivanje ko je veći zagovornik takozvane republike Kosovo, gde Srbima jedino sleduju manjinska prava.
„Čini mi se da u toj konstelaciji snaga od DSK-a ne može da se očekuje, da bude neka protivteža, ili glas razuma“, ocena je Čelića.
Kurti pod pritiskom promenio retoriku
Interesantno je da je sporazum koalicionih partnera u novoj vladi došao samo nekoliko dana pošto su u Prištinu sa porukama došli izaslanik američkog predsednika za mirovne pregovore Beograda i Prištine Ričard Grenel, kao i šef EU diplomatije Đuzep Borelj. Obojica su odlazećoj vlasti, ali i predstavnicima partija zastupljenih u parlamentu ukazali na neminovnost nastavka dijaloga Beograda i Prištine, koji je Kurti ranije odbacivao.
„Vidim i po retorici Aljbina Kurtija, koliko je to moguće iz medija, da je na rečima nešto promenjeno, ostaje da vidimo kakva će biti praksa. Očito je da ranije predizborno zatezanje da neće biti nastavka dijaloga, da je ta retorika sada promenjena, da je taj pritisak bio jak, tako da sada vidimo da Kurti uslovno prihvata dijalog. Ja to i očekujem, da će on na proleće krenuti“, smatra Čelić.
Međutim, ovaj univerzitetski profesor ne vidi da je najveći problem u stoprocentnim taksama koje je Priština uvela na robu kupljenu u ostalim delovima Srbije, čije je ukidanje uslov za nastavak dijaloga.
Mnogo veći problem u tom procesu je, kako kaže, pitanje takozvane vojske Kosova i generalno odnosa prema Srbiji i pravima Srba na KiM.
Po mišljenju Čelića, kada je u pitanju odnos prema Srbima, nova vlada će se u startu truditi da dokaže da je drugačija od prethodne, što bi, kako smatra, mogla da pokaže jednom vrstom kvazisistemskog nasilja. Moguće je da će na udaru biti ona uporišta koja Srbi na Kosmetu još imaju, poput sistema zdravstva i obrazovanja, kaže sagovornik Sputnjika.
