Hemofilna infekcija se sa punim pravom može nazvati jednom od pretnji za zdravlje dece koje su najviše potcenjene. Njen patogen, hemofilni bacil, prvi je izdvojio imunolog Ričard Fajfer tokom pandemije gripa 1889. godine.
Hemofilni bacil je uzrok polovine slučajeva gnojnog meningitisa kod dece do pet godina, sa stopom smrtnosti do 15-20 odsto. Patogen takođe izaziva zapaljenje uva, upalu pluća, bronhitis, a može dovesti i do oštećenja srca i zglobova.
Ministarstvo zdravlja Rusije već nekoliko godina priprema odluku o uvrštavanju vakcine u Nacionalni kalendar preventivnih vakcinacija. Do sada su od hemofiličnog bacila u Rusiji vakcinisana samo deca sa imunodeficijencijskim stanjem ili anatomskim oštećenjima, kao i sa nepravilnostima u razvoju creva, onkološkim bolestima i prevremeno rođene bebe.
„Naš kalendar se stalno menja. Od hemofilične infekcije vakcinisali smo samo decu do godinu dana iz određenih rizičnih grupa, a sada se koncept rizičnih grupa dramatično proširio“, objašnjavala je ministarka zdravlja Veronika Skvorcova.
Naučnici sa Instituta za organsku hemiju „Zelinski“ na Ruskoj akademiji nauka rade na razvoju domaće vakcine. Ona bi trebalo da bude jeftinija i efikasnija od zapadnih supstanci, kaže za list „Izvestija“ Nikolaj Nifantjev, šef laboratorije na ovom institutu. Prema rečima naučnika, ovo će biti lek koji po bezbednosti nadmašuje sve lekove koji su predstavljeni na tržištu.
Testiranje ruske vakcine
Filijala kompanije „Rosteh“ testirala je dobijenu supstancu koja će se nalaziti u osnovi prve domaće vakcine protiv hemofilne infekcije. Ova kompanija poseduje laboratorijsko-proizvodni kompleks koji je neophodan za testiranje lekova. Preliminarno testiranje nove vakcine na ćelijama pokazalo je da sintetizovani imunogen ima visoku specifičnost, odnosno sposobnost da se veže za određene receptore i izaziva imuni odgovor tela.
„Napravili smo napredni proizvod koji je bolji od uvezenih pandana u pogledu aktivnosti, dok su nuspojave smanjene“, istakao je Nikolaj Nifantjev.
Međutim, naučnicima tek predstoji naporan rad. Zasad će za vakcinaciju dece koristiti supstance strane proizvodnje.
Uključivanje vakcine protiv hemofilične infekcije u kalendar vakcinacije Ministarstva zdravlja može da ubrza proces testiranja ruskog leka.
Vakcinacija — da ili ne
„Zemlji je potrebna domaća vakcina protiv hemofilične infekcije“, rekao je Vladimir Zuročka , naučnik laboratorije za molekularnu biotehnologiju i genetski inženjering na Višoj medicinskoj i biološkoj školi Južnouralskog državnog univerziteta.
„To nije samo ekonomsko pitanje. Sve vakcine su biološki štit i domaća proizvodnja je važna“, smatra stručnjak.
Međutim, samo pitanje vakcinacije protiv ove vrste infekcija nastavlja da izaziva diskusiju u svetskoj naučnoj zajednici, rekla je Marija Vedunova, direktorka Instituta za biologiju i biomedicinu na Univerzitetu „Lobačevski“.
„S jedne strane, kod roditelja aktivno razvijamo pokret protiv vakcinacije, što je bez sumnje nepovoljan faktor za pojavu epidemija i porasta bolesti, posebno opasnih dečjih infekcija (dečja paraliza, difterija, veliki kašalj). Sa druge strane, ljudski imuni sistem zaista ne bi trebalo da bude preopterećen vakcinama. Ne razumem u potpunosti da li je vredno razmotriti vakcinu protiv hemofilskog bacila“, rekao je stručnjak.
U budućnosti, naučnici sa Instituta za organsku hemiju planiraju da razrade i verziju vakcine za odrasle. Rad na leku je deo opsežnog istraživačkog programa koji je podržan grantom Ruske naučne fondacije, i predviđeno je da traje četiri godine. Ukupno finansiranje programa iznosiće oko 130 miliona rubalja.
