Prema njegovim rečima, netačna je izjava portparolke Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marije Zaharove da je Mirovni sporazum iz Tartua samo istorijski dokument.
„I sporazum o nenapadanju, sklopljen između Estonije i Sovjetskog Saveza 1932. godine i sporazum o bazama iz 1939. direktno se pozivaju na Mirovni sporazum iz Tartua. On ne sadrži nikakve rokove niti odstupanja od njih. Prema međunarodnom pravu, Mirovni sporazum iz Tartua je na snazi i sada, u 21. veku“, istakao je Piluas.
Problem sa pograničnim teritorijama
Mirovni sporazum iz Tartua zaključen je 2. februara 1920, nakon borbenih dejstava u ratu za nezavisnost. Prema ovom dokumentu, sovjetska Rusija bila je prva država na svetu koja je priznala nezavisnost Estonije.
Ovim sporazumom su Moskva i Talin ustanovili liniju državne granice. Prema sporazumu, Estonija je dobila deo Pskovske gubernije (tzv. Pečorski kraj, sada Pečorski rejon u Pskovskoj oblasti), teritorije na desnoj obali reke Narova (Narva), danas teritorija Lenjingradske oblasti. Godine 1944. ove zemlje su vraćene u sastav RSFSR-a.
Talin i dalje smatra ovaj sporazum osnovnim dokumentom koji potvrđuje suverenitet zemlje i koji podseća na rođenje estonske države i sukcesiju današnje Estonije. Rusija Sporazum iz Tartua smatra istorijskim dokumentom koji nema pravnu snagu.
Iz tog razloga strane još uvek nisu ratifikovale novi sporazum o granici. On je prvobitno potpisan 2005. godine, ali je u procesu ratifikacije Talin u zakon jednostrano uključio preambulu koja sadrži reference na Sporazum iz Tartua. Moskva je to ocenila kao mogućnost da se ubuduće iskazuju teritorijalne pretenzije i povukla svoj potpis.