Situacija na Kipru se zaoštrila nakon što su inicijatori projekta „Ist Med“ — Izrael, Kipar i Grčka — početkom januara potpisali sporazum o izgradnji gasovoda od istočnog dela Sredozemnog mora do Evrope. Samo nekoliko dana kasnije, turski ministar energetike Fatih Donmez izjavio da Ankara započinje projekat eksploatacije prirodnog gasa u blizini obala ovog ostrva. I dok je šef evropske diplomatije Žozep Borelj zapretio Ankari dodatnim sankcijama, turski ministar spoljnih poslova, Melvut Čavušoglu je u ovom projektu video mogućnost za saradnju sa Rusijom.
Turski predsednik Redžip Tajip Erdogan je iskusan političar koji iza projekta „Istočnomediteranski gasovod“, kako ocenjuju eksperti, vidi pokušaj stvaranja koalicije pod pokroviteljstvom Amerikanaca, koja bi preuzela aktivnu ulogu u regionu i stavila Tursku u zapećak. Upravo su ove „strateške igre Evropljana i Amerikanaca“ podstakle Ankaru da traži podršku od Moskve.
Zašto Ankara pokušava da igra na „rusku kartu“
Turska želi da iskoristi potencijale i dobije prirodni gas kroz cevi koje od Kipra idu preko njene teritorije, jer je projekat „Ist Med“ u potpunosti zaobilazi. Kako ističe grčki ekspert Dimitris Lijatsos, upravo je ovo i dovelo do toga da Turska pokušava da igra na „rusku kartu i poziva Rusiju da sarađuju, ali dodaje da to otvara složenija pitanja, kao što je priznavanje teritorije Severnog Kipra kao nezavisne države.
„Erdogan ima odlične odnose sa Vladimirom Putinom i shvata da ruski predsednik poseduje ogroman autoritet u regionu zbog uloge mirotvorca u Siriji, ali i uloge u uništavanju Islamske države. On želi da dobije podršku jedne od velikih država“, kaže Lijatsos, uz ocenu da Erdogan istovremeno uvlači Rusiju u avanturu koja ne može doneti ništa dobro.
„Turci se bave propagandom i intrigama time što pozivaju Putina i Rusiju da sarađuju sa njima u tom regionu. Kom regionu? Morskom delu između Kipra i Turske. Tada bi Rusija trebalo da prizna nezavisnost Severnog Kipra, što ona neće uraditi. Marija Zaharova i Ministarstvo spoljnih poslova Rusije zvanično kažu da su pozicije Rusije o ovom pitanju nepromenjene“, objašnjava ekspert.
„Ist Med“ — jabuka razdora
Poznavaoci prilika navode da su formalni odnosi između Grčke i Turske, Kipra i Turske danas prijateljski, ali da se situacija zaoštrila oko projekta „Ist Med“, za koji mnogi sumnjaju da uopšte može biti realizovan.
„U Grčkoj politička elita ne veruje baš da će ovako složena konstrukcija za dopremanje prirodnog gasa u Evropu ikada biti izgrađena, možda će postojati neki LNG ili sistem tankera“, ističe ekspert.
On dodaje da je i veliko pitanje koliko projekat „Ist Med“ zaista može biti realizovan, jer podrazumeva izgradnju podvodnih cevi koje vode od Kipra do Krita, a potom do Peloponeza i od Peloponeza do Italije, koja se još uvek nije složila niti preuzima bilo kakvo učešće u projektu. U projekat su teorijski zasad uključene samo kompanije iz Izraela, SAD i jedna francuska kompanija.
Iako čitav projekat stoji na klimavim nogama, on je prilično iznervirao Tursku, koja tvrdi da će u slučaju njegove realizacije biti ugrožena finansijska i ekonomska prava Turaka koji žive u severnom delu Kipra.
Turska je još pre nekoliko meseci izvela svoje brodove koji su počeli da prave bušotine u moru između severnog dela ostrva i turske teritorije i na taj način pokazala da ništa ne može proći bez njenog učešća. Zbog toga je Erdogan potpisao sporazum o saradnji i sa vladom u Tripoliju, iako između Turske i Libije ne postoje ni morske, a ni bilo koje druge granice.
„Turska ne priznaje postojanje isključivo ekonomske zone ni Kipra, ni Grčke, time što je potpisala krajem prošle godine, kako Grci kažu, nezakonit sporazum između Turske i vlade u Tripolija“, objašnjava eksopert.
Na taj način, ističe grčki stručnjak, Erdogan pokušava da se nametne i postane nezaobilazni igrač u morskom prostranstvu između Grčke i ostrva Krit, a u „regionalnom političkom prostranstvu“ da podigne svoj status.
