Goran Knežević je za crnogorski portal „IN4S“ ispričao da je policija jutros „demonstrirala svu svoju bahatost i tiraniju“. On je, takođe, rekao da se sve to dešavalo pred njegovom porodicom — maloletnim ćerkama, od kojih jedna boluje od tumora i nedavno je primila hemoterapiju.
„Jutros je policija upala u 5.50 u kuću, i bez ikakvog objašnjenja počela da pretura i baca stvari po kući. Sve što im je došlo pod ruku bacali su. Tražio sam da mi daju neko objašnjenje zašto sve to rade, međutim, rekli su da će mi kasnije u stanici milicije pojasniti sve. Ovo što su oni danas radili, to ni Hitler nije Jevrejima radio, niti su Turci u svoje vreme pokazivali ovakav vid agresije“, priča Knežević.
On dalje ističe da se sve to dešavalo pred očima njegove porodice, koja je bila vidno uznemirena, pogotovo deca, ali službenici policije nisu obraćali pažnju na to.
„Držali su me preko dva sata na nišanu sa dve automatske puške, pred decom. Zamislite tu oholost i bahatost. Deca gledaju tako oca. Majka, koja je bolesna, i ona je gledala sve to što se dešavalo“, vidno potrešen priča Knežević.
„Molio sam ih samo da mi ne preturaju i ne bacaju medicinsku dokumentaciju ćerke, koja je u sredu primila hemoterapiju“, dodaje on.
„Tu su bili izveštaji lekara specijaliste, CD sa njenim snimcima iz bolnice. Zamolio sam ih da ne bacaju to, i to je jedino što su me poslušali“, priča Knežević.
Takođe je rekao da su mu ćerke trenutno na razgovoru sa psihologom i da se dobro osećaju.
Nakon toga su Kneževića odveli u stanicu policije, gde su mu kao razlog za privođenje naveli, kako on kaže — „jeftine izgovore“.
„Policajci su mi rekli da je razlog za moje privođenje prikupljanje informacija o incidentu koji se desio na kružnom toku Čelebić, u Zeti. I eto, kao, hteli su da saznaju da li sam te večeri bio tamo“, pojašnjava on.
Na pitanje zašto su mu pretresali kuću i šta su tražili, Knežević kaže da nije dobio odgovor.
„Ovo što se meni danas desilo, može se desiti svakom građaninu Crne Gore. I evo, vidimo da se dešava. Počeli su da lude, gube kompas, isključeni su iz Crkve, šta im je drugo preostalo nego da se bahate ovako i pokazuju svoje pravo lice“, kaže Knežević.
Za kraj razgovora, Knežević je poručio:
„Ja neću odustati. Išao sam na litije kad god sam mogao i imao vremena. Nisam do sada krečio i bojio zidove trobojkama, ali sada kažem da hoću. I to ne uveče, nego preko dana. Ne bojim se. I narod je prestao da ih se plaši. I zajedno ćemo pobediti ovo zlo koje vlada više od 30 godina“.
