Istraživači sa Kalifornijskog tehnološkog instituta, Univerziteta u Koloradu i NASA laboratorije za mlazni pogon u Kaliforniji razvili su novi model koji se bavi vezom između Marsove atmosfere i ledenih ležišta, prenosi Fiz.org.
Prema pisanju medija, tim je želeo da potvrdi teoriju koju su 1966. godine objavila dvojica naučnika sa Tehnološkog univerziteta, kada su postulirali da prisustvo tanke atmosfere ugljen-dioksida na Marsu, koju je prvi put otkrio svemirski brod „Mariner IV“, može da se objasni postojanjem „dugoročno stabilnog polarnog taloga leda ugljen-dioksida“ na planeti, koje „kontroliše globalni atmosferski pritisak“.
Novi model istražuje postojanje slojevitog skladišta ledene vode i leda ugljen-dioksida na Marsovom južnom polu, koje očigledno sadrži toliko ugljen-dioksida koliko celokupna atmosfera planete danas.
„Obično, kada koristite model, ne očekujete da se rezultati toliko poklapaju sa onim što posmatrate. Ali debljina slojeva, kako je odredio model, lepo se podudara sa radarskim merenjima sa satelita u orbiti“, rekao je Peter Buhler, doktor nauka kompanije NASA i autora modela.
Istraživači nagađaju da je ležište nastalo zbog Marsovog kolebanja na rotacionoj osi tokom poslednjih 510.000 godina, što je dovelo do toga da pol prima različitu količinu sunčeve svetlosti.
Tako se led formirao kada je južni pol primio manje sunčeve svetlosti, ali podlegao tokom sunčanijih perioda, a ovaj ciklus doveo je do stvaranja naizmeničnih slojeva vode i leda.
„Naše određivanje istorije velikih Marsovih promena pritiska je od suštinske važnosti za razumevanje evolucije Marsove klime, uključujući istoriju stabilnosti tečnosti vode na površini Marsa“, primetio je Buhler.
