Predsednik spoljnopolitičkog odbora Donjeg doma američkog Kongresa Eliot Engel nedavno se otvorenim pismom obratio komandantu združenih snaga NATO-a u Napulju admiralu Džejmsu Fogu, u kojem je izrazio zabrinutost zbog „alarmantnih“ odnosa Beograda i Moskve, a takođe i nezadovoljstvo što je taj vojni zvaničnik Alijanse u jednom intervjuu izneo stavove koji ne reflektuju u potpunosti politiku SAD prema Srbiji.
Naime, Fogo je rekao da su odnosi Srbije i NATO u usponu, dok Engel navodi da izveštaji govore suprotno i da su zapravo bezbednosni odnosi Srbije i Rusije u usponu.
Ruski analitičari smatraju da SAD pokušavaju da nametnu Beogradu svoje spoljnopolitičke smernice, a jedna od njih je i borba protiv Rusije i ruskog uticaja.
„U principu, to je činjenica, a srpske vlasti i predsednik Vučić više puta su govorili o prioritetima spoljne politike Srbije, o neraskidivim vekovnim vezama s Rusijom, da se nikada neće pridružiti sankcijama koje je kolektivni Zapad uveo Rusiji.
Međutim, u izvesnoj meri možemo videti protivrečnosti u ovom stavu u smislu da Srbija, s jedne strane, teži održavanju bliskih prijateljskih, bratskih veza sa Rusijom, a s druge strane želi da uđe u Evropsku uniju, koja, blago rečeno, ima komplikovani odnos sa Rusijom. Očigledno se zbog geopolitičkog položaja Srbije i ne može razvijati drugačiji politički kurs i zbog toga se mi sa razumevanjem odnosimo prema tome, poštujemo i vrednujemo svoje prijateljstvo sa srpskim narodom“, kaže za Sputnjik Sergej Fjodorov, viši naučni saradnik Instituta Evrope Ruske akademije nauka.
Americi smeta rusko oružje u srpskim rukama
Ekspert ističe da Srbiju i Rusiju, srpski i ruski narod, mnogo toga objedinjuje – počev od religije do zajedničke istorije.
„A što se tiče SAD, ovde opet možemo samo da konstatujemo da se bez trunke savesti ta država meša u unutrašnje stvari drugih zemalja koje se uglavnom nalaze na drugom kontinentu. Vašington dozvoljava sebi da uči druge zemlje šta treba da rade. Jasno je da SAD vode politiku dvostrukih aršina i da zavrću ruke onim vlastima koje vode ili žele da vode nezavisnu politiku. To nije novost, to je sasvim jasno, ali mi treba da reagujemo tako što ćemo razumevanjem situacije, uzroka i posledica, izgraditi odgovarajuću politiku, koja će biti bazirana na realnoj percepciji međunarodne politike i našeg odnosa sa stranim zemljama“, kaže Fjodorov.
Podsetimo, Engel je izrazio neslaganje sa Fogovom ocenom da se odnosi Srbije i NATO-a poboljšavaju, što po mišljenju američkog kongresmena ne odgovara u potpunosti stavu SAD.
Engel je zamerio komandantu NATO-a i što je izostavio da pomene zabrinutost SAD zbog ekspanzije srpsko-ruskih odnosa u sferi bezbednosti, podsećajući na izveštaj Pentagona u kome se ocenjuje da se vojno-tehnička saradnja sa Rusijom – iako još uvek mnogo manjeg obima od saradnje sa NATO-om – proširuje od dolaska Srpske napredne stranke na vlast 2012. godine.
Engel je istakao da je Srbija održala nekoliko vojnih vežbi sa Rusijom, kao i vojnu paradu prošle godine kojoj je prisustvovao predsednik Rusije Vladimir Putin.
Pentagon je bio nezadovoljan i činjenicom što su srpske Oružane snage dobile od Rusije šest „migova 29“ i kupile helikoptere Mi-35 i Mi-17, kao i protivraketne sisteme „Pancir S1“. Takođe se navodi i da je Srbija u okviru vojno-tehničke pomoći dobila od Rusije 30 tenkova T-72 i 30 oklopnih vozila BRDM-2.
„Taj predstavnik američkog Kongresa bolje da je ćutao, nego što uči druge. Suvereno pravo Rusije je da isporučuje vojnu tehniku onoj zemlji sa kojom ima tesne veze i odgovarajuće dogovore. To nikakve veze nema sa SAD, čak ni sa EU. Suvereno pravo Srbije jeste da bira svoje prijatelje, dobavljače, zemlje sa kojima održava vojno-tehničku saradnju. Zbog toga, ponavljam, te neke protivrečnosti koje se vide u poziciji Srbije – s jedne strane, težnja ka članstvu u EU, a s druge očuvanje toplih prijateljskih odnosa sa Rusijom jesu prirodan izbor. Teško je zamisliti drugi pravac za Srbiju u aktuelnim uslovima, s obzirom na njen geopolitički položaj, posebno ako se uzmu u obzir kosovski problem i sve poteškoće koje su sa tim povezane“, istakao je Fjodorov.
Borba za tržište oružja
Prema izveštaju Pentagona, na koji ukazuje Engel, Srbija „kategorički odbija da se pridruži NATO-u“, čime, smatra kongresmen, Beograd nije prilagodio svoju politiku potrebnim standardima.
„Američke diplomate odavno su izrazile nezadovoljstvo željom Beograda da balansira između Istoka i Zapada. Srbija nije uskladila svoju spoljnu politiku sa EU, uprkos zahtevima za pristupanje EU, i nastavlja da odbacuje zajedničke prioritete EU i SAD“, naglasio je američki kongresmen u pismu.
To ga vodi ka zaključku da nije blizu dan kada će se Srbija priključiti NATO-u i da je put ka EU za Srbiju zatvoren sve dok Beograd ne prizna nezavisnost Kosova i ne uspostavi odnose sa tom republikom. Engel se takođe složio sa ocenom neimenovanog bivšeg zamenika pomoćnika državnog sekretara da „ne možete istovremeno sedeti na dve stolice“.
Ruski eksperti objašnjavaju da je Vašington nezadovoljan takvom politikom Beograda i da pokušavaju da preusmere Srbiju na vojno-političku saradnju sa SAD, jer, između ostalog, žele da Srbija pređe na NATO standarde naoružanja, kako bi se obezbedila infrastrukturna zavisnost za buduće kupovine.
Konkretno, Vašington bi želeo da svetsko tržište oružja bude u njihovom vlasništvu, a rusko oružje mu ozbiljno konkuriše.
