Na ovim događajima, pored toga što se učesnici takmiče — ko će da napravi veću kobasicu i ko će više rakije da popije, posetioci degustiraju proizvode, kupuju ih i dobro se zabavljaju uz koncerte, trubače i „kulturno umetničke sadržaje“ — pod šatrom. Puni stomaci i zabava su — „uključeni u cenu“.
Što bi rekli u turističko-kulturnim organizacijama: „Ovakve lokalne manifestacije integrišu i afirmišu širok spektar kulturne raznolikosti određene regije i njene ekonomske potencijale kada su hrana i turizam u pitanju“. A ustvari — tu se dobro jede, pije i provodi, što je i raj za turiste.
Napravili smo kalendar najpopularnijih „ijada“ koje se održavaju u Srbiji.
U Srbiji prvo kreću masne „ijade“
Na samom početku godine, u februaru, kada nam kilaža posle slava i dalje nije toliko bitna, narod može da nagrne na „najmasnije“ manifestacije: „Kobasicijadu“, „Slaninijadu“, „Pršutijadu“ i „Čvarkijadu“.
„Kobasicijada“ već trideset i pet godina svakog februara okuplja na desetine hiljada ljudi u Turiji, koja je poznata po proizvodnji ove mesne poslastice. Na ovoj manifestaciji je 2013. godine postignut Ginisov rekord u dužini „čuda od kobasice“, a organizatori za ovu godinu najavljuju obaranje rekorda i vest koja će „šokirati svet“.
„Čvarkijada“ može da se poseti na dve lokacije — u februaru na Paliću i u Valjevu u oktobru — taman dovoljno vremena da se dovede linija u red i ponovo — „zamaste brci“.
„Slaninijada“ je događaj sa tridesetogodišnjom tradicijom i održava se u Kačarevu. Ona promoviše mesne proizvode koji reprezentuju tradicionalne gastronomske običaje i kuhinju Južnog Banata, u prvom redu „njeno visočanstvo“ slaninu. Ova „ijada“ ima status međunarodne gastronomske manifestacije, jer slaninu izlažu i proizvođači iz svih krajeva sveta. Tako da je još malo vremena ostalo da pored kačarevske okusimo i kinesku, francusku i američku slaninu.
Ko god krene put Zlatibora ne može da zaobiđe Mačkat. Pored jagnjetine od koje se lepe prsti, ovaj kraj daje i neprevaziđeni mesni „slatkiš“ — pršutu. „Pršutijadu“ na Mačkatu imamo priliku da posetimo u februaru.
Mesom svinja mangulica za Uskrs možemo da se obezbedimo u Subotici na „Butkicijadi“. Osim mesnih proizvoda na štandovima, ovde se mogu naći i mlečni proizvodi — sir, kajmak i mleko, kao i ručni radovi starih zanata, proizvodi od meda i drveta, ali i sve što je neophodno za farbanje jaja za Uskrs.
Vreme je za rakiju!
Posle ove masnoće red je i da se popije... „Rakijada“ u Pranjanima održava se u maju. Tu se čak pije i rakija direktno iz bureta, i to pomoću tikve. Pobednici kao nagradu dobijaju bure sa „mučenicom“. Uključene su i „sportske aktivnosti“: Posle ispijanja rakije, „degustatori“ moraju da hodaju po gredi, što može da izazove salve smeha, iako su „takmičari“ maksimalno koncentrisani. Uprkos tome što se posle ispijanja rakije uživa u dobrom roštilju, savet za učestvovanje u „Rakijadi“ je — ako pijete, nemojte da vozite!
A sada lubenica...
Sa dolaskom tropskih letnjih dana otvara se mogućnost za rashlađenje na „Bostanijadi“, u mestu Osipaonica, kod Smedereva. Pored degustacije osvežavajućeg letnjeg povrća, na „Bostanijadi“ se održava takmičenje u kategorijama najteže i najslađe lubenice i najveće i najslađe dinje. Najteža lubenica prošle godine je imala 45,5 kilograma.
U septembru u Sečnju, nakon svih mesnih proizvoda i rakije, možemo da se zasladimo — na „Krofnijadi“.
Roštilj i vino na jesen
Jesen je rezervisana za najbolji srpski roštilj — leskovačku „Roštiljijadu“.
„Ako nemaš merak na jedenje, ne se pipaj oko ćevapi. Ćevapi su za ljudi. Od meljeno meso od plećku, od šiju na bika i od paflaku. Kad se ubavo izmesi, turi se na led, da prespie. Ujutro se izmelje još jedn put. Kad meso odvugne — turi se na žar. Ćumur mora da je iz planinu. Domaćica da je ubava. Domaćin da ne e budala. Kad se toj udesi, ćevap sam ripne na čoveka, u tanjir. Takvi ćevapi praviv se u Leskovac!“, kažu o leskovačkom roštilju na sajtu „Roštiljijade“.
Onda stižemo na vino sa Oplenca — Oplenačku berbu, a od grožđa vršačkih vinograda pravi se vino, ali i — „Grožđebal“.
Dani berbe grožđa, popularni vršački „Grožđebal“, najstarija je i jedna od najposećenijih manifestacija u Srbiji koja se održava u septembru. Tih dana posetioci mogu da prisustvuju brojnim sadržajima — koncertima, izložbama, dečijem maskenbalu i slično. Tada Vršac miriše na grožđe, vino, i pečene kobasice.
Kraj godine je rezervisan za „Kupusicijadu“ u Futogu, koji je nadaleko poznat po kupusu.
Sliva se novac od turizma
Lokalni specijaliteti i destinacije na kojima se održavaju ove manifestacije promovišu se ne samo među stanovništvom naše zemlje, već masovno dolaze i strani turisti.
„Upravo putem tih manifestacija možemo da povežemo lokalne samouprave, lokalne proizvođače hrane, poljoprivredna gazdinstva, predstavnike ruralnog turizma, etno sela. To je bitno i za samu kulturu, istoriju i manifestacioni turizam, koji sam po sebi raste kao jedna sfera interesovanja za strane goste“, priča za Sputnjik Tijana Maljković, sekretarka Udruženja za turizam pri Privrednoj komori Srbije.
„’Ijade‘ okupljaju goste koji potroše puno novca i Srbija po tome počinje da prednjači u regionu“, istakla je naša sagovornica.
Prvi put na sajmu
„Pored onih velikih manifestacija, tu su, naravno, i lokalne, koje postaju vrlo interesantne, pogotovo za zemlje koje nas okružuju, ali takođe i za prekookeanske goste koji se, kada obilaze našu zemlju, uključuju u ture koje posećuju manifestacije koje se dešavaju na lokalu“, konstatuje Maljkovićeva.
Sagovornica Sputnjika je najavila da će Privredna komora Srbije na Beogradskom sajmu turizma, koji se održava od 20. do 23. februara, prvi put imati štand na kome će se subvencionisati pojavljivanje manifestacija iz cele zemlje:
„Štand će ovog puta biti ograničen sa brojem manifestacija koje će moći da se pojave, ali planiramo da to postane tradicija i da na taj način upravo prikažemo i one manje manifestacije koje se tokom godine pojavljuju kao nove“.
