Mladi momak iz Podgorice bio je jedan od prisutnih kada se obarao rekord u veličini zastave, na Zlatici. Snimao je video uživo dok je mural nastajao, branio prava građana od policije koja je došla da ih rastera i onemogući da oslikaju najlepše crnogorske boje, kako su govorili.
Kako na sve to gleda nakon poslednjih dešavanja u Crnoj Gori, pitali smo ovog tihog heroja „rata za trobojku“.
Kako biste sebe predstavili ljudima koji vas ne poznaju?
— Trudim se da budem pristojan, vaspitan i normalan čovek. Željan slobode i pravde. Nezaposlen u vlastitoj zemlji, ali ponosan na svoju porodicu. Kažu da sam tvrdoglav, a ja samo mislim da sam svoj.
Gledamo maltene biblijske scene ovih dana u Crnoj Gori. Kakav je osećaj biti deo toga? Šta to budi u vama?
— Upravo takav osećaj — biblijski. Puno nam je srce, a svima širom pravoslavlja i oči i duša! Privilegija je biti deo istorije, a ovo je istorija. I to najlepša.
Otkad učestvujete na protestima?
— Ja oduvek, naravno! Protesti su način življenja. To je moja mera otpora.
Vaši snimci su „zapalili“ društvene mreže, podeljeni su hiljadama puta. Koliko pregleda ima najgledaniji?
— Ne znam. Nemam kada da gledam sebe, a i nije pristojno. Ljudi znaju, a policija uredno evidentira. Sve je pod kontrolom.
Šta se sve dešavalo u noći kada ste privedeni? Da li ste očekivali da će policija upotrebiti suzavac?
— Naravno da sam očekivao. Nikada do sada nisu posluživali ništa drugo. Trovali su suzavcem naše očeve, zašto ne bi i nas? Oprošteno im je. Oni rade svoj, a mi svoj posao. Ja sam, inače, imun na suzavac. (smeh)
Da li ste očekivali da će vas uhapsiti? Kako se policija ponašala prema vama u pritvoru?
— Nema iznenađenja. Svemu smo naredni. Policajci su korektni. Znaju oni da smo mi u pravu. Vide da smo podgorička gospoda.
Zašto ste zadržani puna 72 sata, koliko i može da traje policijski pritvor?
— Oni znaju zašto, a meni je svejedno. U pitanju su sati, a ja se borim za pristojan život.
Šta vam se stavlja na teret?
— Šta god, lako to nosim. Valjda to što pozivam na nenasilan otpor. Ostaće tako.
Kako komentarišete poslednja dešavanja i prebijanje mladića od strane navijača Crne Gore?
— Nisu to navijači Crne Gore, to su partijski mučenici. Mi smo navijači ove države. Ko može da se identifikuje sa onima koji grupno premlaćuju jedva punoletnog mladića? Ko god, obrukao se, a mladiću treba da služi na čast. Policija zna ko su te osobe i treba da pruži odgovor.
Šta su vaši dalji planovi? Plašite li se eventualnih novih hapšenja?
— Plan je da istrajemo, a moja želja da svane sloboda i narodu i našoj Srpskoj crkvi. Hapšenja će biti, ali o tome ne razmišljam. Ne mogu uhapsiti celi narod, to je jedino važno.
Kako gledate na pojavu fašističkih parola među Crnogorcima, na usklike „Za dom spremni“, Miraševo dodvoravanje proustaškim novinarima i pljuvanje pevanja o Kosovu?
— Nisu to Crnogorci. Crnogorci su naša braća. To su pojedinci i grupice nesrećnika. O Mirašu ne mogu ništa reći u ovom tekstu, jer mu ovde nije mesto. Svako bira svoje društvo.
Šta kažete na reči predsednika Mila Đukanovića da je „narod na ulicama ludački pokret“. Šta biste poručili narodu na litijama?
— Naš veliki pesnik Vito Nikolić je napisao: „Drumovi će poželjet ludaka, a ludaka više biti neće“. Divno je biti ludak ovih dana, mnogo lepše nego predsednik.
