Srbija je u poslednjih pet godina uvezla više od 800.000 vozila i polovina je sa motorom standarda „evro 3“, koji je najveći zagađivač vazduha iz auspuha. Najavljena mera u cilju zaštite životne sredine odnosiće se na zabranu njihovog uvoza, ali ne i na zabranu registracije takvih automobila koji su već na drumovima Srbije.
To je Sputnjiku izjavio sekretar Udruženja za trgovinu u Privrednoj komori Srbije (PKS) Žarko Malinović, uz napomenu da ne treba zbunjivati i plašiti građane koji već imaju auto sa motorom „evro 3“ norme.
Vlasnici „euro 3“ automobila mogu da budu spokojni
Mediji su preneli vest da bi, umesto krajem godine, kako je ranije najavljivano, zabrana uvoza vozila sa standardom motora „evro 3“, zbog velikog zagađenja vazduha, mogla da usledi već u junu. Krenule su, međutim, i spekulacije da takvi automobili od sredine naredne godine neće moći da prođu na tehničkom pregledu, jer će emisija štetnih gasova iz auspuha biti eliminišući faktor.
„Moramo da razmišljamo srednjoročno, na pet godina. Moramo da vidimo kako da saniramo ozbiljno loš vozni park u Srbiji, a da to uradimo bezbolno i za građane i za državu“, kaže Malinović.
A da su pokazatelji porazni, on je dokumentovao podacima.
„Godišnje se u Srbiju uveze negde oko 160.000 automobila, zavisno od godine do godine. U 2017. godini ukupno je uvezeno 159.555 putničkih vozila, od čega je 80.000 bilo sa ’evro 3‘ motorom i još 32.000 sa ’evro 4‘ motorom. Znači, od 160.000 njih, 110.000 su vozila sa motorima koji su najveći emiteri štetnih izduvnih gasova“, kaže sagovornik Sputnjika.
On ističe da je slična situacija bila i 2018. godine, kada je uvezeno 170.000 vozila, od čega je sa „evro 3“ motorom bilo 73.000 vozila, kao i prošle godine, kada je nastavljen taj trend.
„Ono što sigurno znamo to je da je za poslednjih pet godina, od kada radimo ozbiljnu statistiku o novoregistrovanim automobilima i ukrštamo podatke MUP-a i Uprave carina, od oko 800.000 uvezenih vozila polovina sa motorom ’evro 3‘. Znači, oko 400.000 takvih je uvezeno samo u poslednjih pet godina“, precizira sagovornik Sputnjika.
Ne moraju da ugrađuju filtere
Oni koji već voze automobile sa „evro 3“ motorom, kako je napomenuo, neće biti u obavezi da dodatno ugrađuju filtere, katalizatore.
„Neće morati ništa posebno da rade u odnosu na ono što su morali do sada, u smislu ispunjavanja zakona i pravilnika koji propisuje tehničku ispravnost vozila. I to je suština. Ti propisi u ovom trenutku se ne menjaju. Ovde se samo govori o zabrani uvoza — da zabranimo da se đubre, a to je ništa drugo do otpad, pre svega iz zapadne Evrope, preliva u Srbiju“, nedvosmislen je Malinović.
„Postoji prirodni odliv tih vozila sa zastarelom tehnologijom“, kaže on, ali i napominje da je džaba ako se iz upotrebe izbaci i 100.000 vozila godišnje koja više nisu za vožnju, ako se ona zamene ne mnogo boljim.
On napominje da je u Srbiji prošle godine bilo nešto manje od 143.000 novoregistrovanih automobila, dakle, onih prvi put registrovanih koji nisu menjali vlasnika. Reč je i o novim i polovnim vozilima i od tog broja čak 90.000 bilo je sa motorom „evro 3“, dakle onih proizvedenih 2009. godine i starijih.
„Najveći broj tih vozila je stariji od 15 godina“, navodi stručnjak PKS.
Zato on kaže da se insistira na stvaranju drugačijeg unutrašnjeg tržišta, jer ako smo već uvozili oko 150.000 automobila godišnje, znači da će i sledeće godine isto toliko ljudi imati potrebu za kupovinom automobila u inostranstvu. On napominje da nije reč o tome, kako neko tumači, da se zabrani ljudima, pogotovo onima slabije materijalne situacije, da voze automobile.
„Ideja je da, destimulišući uvoz loših vozila u periodu od pet godina, obnovimo vozni park, što će dovesti do smanjenja njihovog uticaja na zagađenje“, objašnjava Malinović.
Podsticajne mere
Zato je Udruženje na čijem je čelu, osim zabrane uvoza, predložilo i druge, pre svega podsticajne mere, posebno za kupce hibridnih i električnih vozila sa nultom emisijom gasova.
„Ta vozila su skuplja 20 do 30 odsto, ali na ceni struje u odnosu na benzin za pet godina može da se uštedi oko 5.000 evra. Sa još 5.000 subvencije, to vozilo bi bilo konkurentno benzincu“, izvodi računicu sagovornik Sputnjika.
„I dalje bi električni automobil bio dostupan užem krugu ljudi“, kaže on, ali i napominje da se u Srbiji godišnje kupi oko 30.000 novih vozila.
„Prošle godine je kupljeno 27.000 novih vozila. Ako od tog broja trećina vozila bude električna — to je 9.000 vozila, pa mi za pet godina dolazimo do cifre od 50.000 vozila, i to je upravo onoliko koliko godišnje uvezemo automobila sa ’evro 3‘ motorom“, ističe sagovornik Sputnjika.
I ta vozila će, dodaje on, kao polovni automobili za koju godinu činiti deo tržišta automobila u Srbiji, i biće dostupna i onima sa slabijim materijalnim mogućnostima.
