Slobodu u zloglasnom logoru „Aušvic“, koji su Sovjeti oslobodili na današnji dan pre 75 godina, dočekali su i malobrojni preživeli građani Kraljevine Jugoslavije. U nacističkoj fabrici smrti ostalo je njih 12.000. Međutim, spomena na te ljude danas u Aušvicu nema — Jugoslovenski paviljon je prazan od 2009. godine.
Nakon raspada Jugoslavije, Hrvatska i Slovenija su 2005. godine tražile podelu prostora u Jugoslovenskom paviljonu. Nekoliko godina kasnije Blok 17 je zatvoren, ali muzej ipak nije dozvolio Hrvatskoj i Sloveniji da se u njemu samostalno predstave, jer se radilo o žrtvama koje su u koncentracioni logor stigle iz Kraljevine Jugoslavije i moraju da budu zajednički memorijalizovane.
Srbi ujedinili Jugoslovene da se pokaže stradanje u Bloku 17
Na inicijativu Srbije 2011. godine održan je prvi sastanak svih bivših jugoslovenskih republika o statusu tog izložbenog prostora u Državnom muzeju „Aušvic-Birkenau“, koje su se ipak složile sa srpskim predlogom da on ne treba da se podeli.
„Postignut je konsenzus između republika bivše Jugoslavije da se stvori nova stalna postavka koja će biti u skladu sa istorijskim činjenicama, a to znači da se polazi od istorijskih činjenica koje su bile tokom Drugog svetskog rata, a ne od nekih savremenih političkih prilika i državne podele teritorije. Što se toga tiče, ekspertski deo posla je završen“, kaže za Sputnjik istoričar Milan Koljanin.
On je ispred Srbije bio jedan od članova međudržavne radne grupe koja se više puta sastajala pod pokroviteljstvom Uneska. Koljanin žali što je izložbeni prostor veliki jubilej dočekao prazan.
Austrija obnovila i deo za SFRJ
Dodatni problem je činjenica što je postavka bivše Jugoslavije u istoj zgradi u kojoj je i postavka o žrtvama iz Austrije. Ta zemlja nije čekala dogovor republika bivše velike države, već je sama ušla u obnovu zgrade.
„Sada je ostalo da se postigne dogovor, prvo oko nadoknade Austriji, a onda da se postigne dogovor oko podele troškova za novu stalnu postavku bivše Jugosalvije na spratu paviljona, odnosno Bloka 17“, objašnjava Koljanin.
Kako Sputnjik saznaje u Ministarstvu kulture — dogovoreno je da Unesko od austrijske strane dobije informaciju o iznosu koji očekuje da bivše jugoslovenske republike refundiraju Međunarodnom fondu „Aušvic-Birkenau“. Austrijska strana je u obnovu celog Bloka 17 uložila 6 miliona evra.
U Ministarstvu dodaju da je očekivani iznos refundacije troškova obnove zgrade milion evra, a konačna, zvanična informacija o tome koliko Srbija duguje Austriji trebalo bi da bude poznata sledećeg meseca.
Zajednička izložba u pripremi
Ministarstvo kulture i informisanja Srbije je u decembru 2019. godine organizovalo i sastanak eksperata iz svih zemalja za izradu zajedničke izložbe. Materijal za zajedničku izložbu je paralelno u pripremi u svim zemljama bivše Jugoslavije, uz jasan dogovor oko teme i sadržaja.
„Glavno pitanje daljeg rada na ovom projektu je finansiranje troškova obnove od strane šest zemalja. Potreban je hitan konsenzus oko principa podele troškova, a srpski je predlog da se troškovi dele u skladu sa principom koji je izveden iz Sporazuma o pitanjima sukcesije, koji je već primenjen na mnoga pitanja vezana za dezintegraciju Jugoslavije“, kažu u Ministarstvu kulture.
Ministarstvo kulture već je pripremilo i nacrt međunarodnog sporazuma koji bi rešio ovo pitanje. Dakle — kada će Jugoslovenski paviljon žrtve iz Kraljevine jugoslavije ponovo predstaviti posetiocima ovog strašnog mesta i celom svetu biće poznato najverovatnije kada stigne potvrda austrijske strane o tačnom iznosu koji bivše Jugoslovenske republike duguju i ako druge zemlje pristanu da vrate troškove u iznosu koji Austrija zahteva.
„Iz kontakata koje imam, shvatam da postoji određeni optimizam, ali znajući da ovaj problem dosta dugo traje, ne znam šta da kažem. Dugo se već radi na tome, krajnje je vreme da se i uradi, a uslovi su se stvorili, pre svega time što je Austrija ubrzala celu stvar i skoro u potpunosti već obnovila celu zgradu“, kaže sagovornik Sputnjika.
Još uvek nije poznat tačan broj logoraša sa prostora bivše Jugoslavije, bilo ih je oko 12.000 — najviše Jevreja iz Bačke. Skoro svi ovi Jevreji ubijeni su u „Aušvicu“.
Druge žrtve deportovane iz Jugoslavije su bile manje grupe Jevreja iz nacističkih logora u okupiranoj Srbiji, ali i iz hrvatskih ustaških logora formiranih na teritoriji NDH. Deportovani su i Romi, kao i hiljade Srba antifašista, partizanskih komunističkih boraca i njihovih simpatizera.
