Oko 1,4 miliona ljudi, od kojih oko 1,1 milion Jevreja, poginulo je u Aušvicu od 1941. do 1945. godine. Logor su 27. januara 1945. godine oslobodili vojnici Crvene armije. Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 2005. godine proglasila 27. januar Međunarodnim danom sećanja na žrtve Holokausta.
Zbog čega ceremonija ove godine izaziva poseban ponos organizatora, koliko su važni zajednički istorijsko-obrazovni projekti Rusije i Poljske i šta se, pre svega, očekuje od mladih posetilaca događaja, govori zamenik direktora Državnog muzeja „Aušvic — Birkenau“ Andžej Kacožik.
Da li ste razočarani što ruski predsednik Vladimir Putin ne učestvuje u svečanosti u Aušvicu 27. januara?
— Veoma je važno što tako mnogo ljudi dolazi u Aušvic. Za nas, za memorijal, pre svega za bivše zatočenike, za preživele. To je uvek najvažnije. I veoma nam je drago što će tako mnogo ljudi, mnogo bivših zatočenika iz bivših sovjetskih republika, takođe prisustvovati ceremoniji. To je glavno. U grupi koja se sastoji od više od 200 preživelih, više od 30 su, ako ne grešim, građani Belorusije, Ukrajine, Rusije. To nas čini ponosnima. To je naš zadatak.
Može li Aušvic, kao simbol Drugog svetskog rata, da odigra ulogu u pomirenju Rusije i Poljske?
— Ja odgovaram za sferu obrazovanja u memorijalu Aušvic i zbog toga se veoma radujem zajedničkim projektima u kojima učestvuju poljski i ruski učitelji. Ta saradnja organizacija koje su odgovorne za čuvanje sećanja i obrazovanje veoma je važna. Možemo mnogo toga da razmotrimo, da govorimo o Drugom svetskom ratu, i poznato mi je da u Rusiji postoji veliko interesovanje za istoriju Drugog svetskog rata. U razgovorima običnih ljudi, u porodicama govore o tome. Nama je to neophodno.
Realizovali ste zajedničke projekte s Voronježom, da li Državni muzej Aušvic ima planove da ostvari projekte s drugim ruskim regionima?
— U ovom trenutku sarađujemo s Voronježom, ali planiramo i projekte u sferi obrazovanja sa Centrom Holokausta u Moskvi. Već sledeće godine planiramo da primimo grupu ruskih pedagoga kao goste na našem seminaru.
Državni muzej Aušvic svake godine poseti mnogo mladih ljudi. Koliko je važan taj rad i kakvu emocionalnu reakciju dobijate od svojih mladih posetilaca?
— Emocije su veoma važne, ali i poznavanje istorije. I tu ravnotežu emocija i znanja moramo da čuvamo. Mi u poljskom jeziku imamo reč „doświadczenie“ (iskustvo). To je veoma važno za nas i to mi čekamo. Postoje različiti projekti, duži, kraći, oni koji zahtevaju aktivnije učešće, ali očekujemo od svake grupe, od svakog čoveka reakcije i odgovornost. To znači da ne stoje u ćošku i da prate šta se događa. Potrebno je reagovati, biti aktivan. Ravnodušnost je naš neprijatelj.
