Markoviću, nije narod vulgaran, on farba svoju slobodu

Sa opštinskog odbora DPS-a u Pljevljima preneli su reči premijera Duška Markovića: Mitropolit Amfilohije se nažalost stavio na čelo anticrnogorske opozicije, okupljajući ih. 

​Gospodine Markoviću, spinovanje ne pomaže rešavanju bilo kog problema u Crnoj Gori, a posebno ne aktuelnog, a velikog. Ako želite rešenje problema, a to treba da vam je jedini cilj u trenutnoj situaciji, ovakvim izjavama i napadima ga nećete rešiti. Ako nemate bolje rešenje od izmišljanja, povucite se sa tog mesta — što, znamo, nije lako, ali se može. Mada postoji i lakše rešenje. Poslušajte glas naroda, koji je i sami Bog već čuo, i povucite sporni zakon. Lakše je.

Mitropolit Amfilohije, koga klevetate, nije na čelu nikakve anticrnogorske opozicije, već na čelu Mitropolije crnogorsko-primorske, baš tu gde mu je mesto. On samo brani ono što svaki mitropolit mora da brani. Svoju crkvu, osam vekova istorije, Ostrog, Đurđeve Stupove, Mitropoliju crnogorsko-primorsku, koja je neodvojivi deo crnogorske kulture i crnogorskog postojanja. Ni manje ni više od toga. A radi ono što ni u najgorim snovima nije mogao da sanja da će raditi — sve to brani od svojih. Ali, što kaže naš narod, što se mora... A mora se... Sad više nego ikad. Sa svojim narodom, ako treba i na ulici. Zna on i ko je i šta je. A zna i onaj narod koji ga sledi. Izgleda da samo vi, vaša vlada i partija ne znate ni kojim narodom vladate, ni čemu taj narod teži. A to neznanje vladare obično skupo košta. Ali to sve već nije problem mitropolita. On se zaveštao Bogu, pa Boga u Crnoj Gori i brani. Ćera svoj krst uzbrdo, pa kud puklo.

Još ste rekli: „Propaganda da će Crna Gora biti srpska, uz vulgarno plakatiranje i farbanja po našim gradovima, neće pokolebati Crnu Goru da Vlada i institucije zaštite Ustav i primenom zakona sačuvaju državne i nacionalne interese“.

Ako poznajete svoju državu, svoju istoriju, a trebalo bi, morate da znate da nikakve propagande tu nema, niti težnje. Srbija nema nikakve pretenzije na Crnu Goru. Zastrašivanje naroda floskulama iz vremena referenduma više ne prolazi. A činjenicu da su Srbi, pravoslavci većinski narod u vašoj Crnoj Gori, ne može da promeni ni Milo, ni Miraš, ni Amfilohije, ni bilo koja opozicija, a posebno ne vaši tvitovi. Neće vam pomoći ni „sveti“ NATO, ni „sveta“ Evropa. Jednostavno, uklesano je u stenju. A ako vi želite da budete neko drugi, to je vaša stvar. A crnogorski narod, celi svet to vidi, ne želi. Ako ne verujete, izađite na ulice svog rodnog Mojkovca u popodnevnim satima. Prođite kroz Podgoricu, Bar, Bijelo Polje, Pljevlja ili Žabljak — kud god vam je volja... I videće isto. Taj narod tu brani Crnu Goru. Brani sebe. Brani prošlost i brani budućnost.

Pričate o nacionalnim interesima? Ima li većeg i važnijeg interesa za jedan narod, za jednu državu, od interesa da sačuva sebe i svoj identitet?! Pričate o vulgarnosti farbanja gradova? Šta je vulgarno u crnogorskoj zastavi kralja Nikole, gospodine Markoviću? To što podseća na srpsku? Što podseća na Njegoša ili na Petra Cetinjskog? Što podseća Crnogorce da su Crnogorci, a ne „Montenegrini“? Jedino vulgarno u celoj priči je pljuvanje toga. Baš vulgarno.

Napadate i litije. Kažete: „To je rezultiralo sinoćnim protestom i litijom gde samo za Crnogorce nije bilo mesta. Siguran sam da će građanska i demokratska Crna Gora i ovaj put odbaciti takav folklor i destrukciju“.

​Budite sigurni, tamo je sve bio Crnogorac do Crnogorca. Veran Crnoj Gori i njenoj istoriji. 

Pominjete i neku građansku Crnu Goru. Koja je to Crna Gora na koju ste mislili, gospodine Markoviću? Ona što razvija zastave „velike Albanije“? Ona koja slavi zločine Ramuša Haradinaja nad crnogorskom decom? Ili ona od pre neki dan sa Cetinja? Ako ste na tu Crnu Goru mislili, ne brinite, ona neće pasti pod taj folklor. Garantovano.

Ali ako mislite da vladate tom Crnom Gorom, a ne onom koja neumorno, svaki put sve jača i veća, šeta ulicama svojih gradova i moli se Bogu, onda se povucite. Vladajte svojom partijom i svojim izabranim „građanstvom“. Ako verujete da u vašoj zemlji ima građanskije Crne Gore od one na litijama, grdno se varate, gospodine Markoviću. Crna Gora je ta što jeste, nema neke druge. Ne postoji. Niti je ima, niti je može biti. Osim možda u nečijim glavama...

Crnogorski narod je baš taj tu, koji šeta, koji farba, koji se moli. Koji ne da svetinje. Možda biste voleli da je Crna Gora umrla, a da živi Montenegro, ali nije. Bog gleda, a narod ne sluša. Šeta i šetaće, farba i farbaće svoju slobodu. Dokle god bude trebalo!