Džordž Soroš započinje „najvažniji projekat“ — krik čoveka čije se ideje sahranjuju

To kaže za Sputnjik sociolog dr Slobodan Reljić povodom nove najave multimilijardera koji decenijama pokušava da usmerava globalne političke procese.

Soroš je, ovoga puta u Davosu, započeo borbu protiv „diktatora“, pominjući lidere SAD, Rusije, Kine i Indije, a njegov novac će biti iskorišćen za stvaranje nove univerzitetske mreže, kako bi se pomoglo civilnom društvu u svetu u kojem vladaju „potencijalni i stvarni diktatori“.

Sorošev najvažniji projekat — krik čoveka koji nema snage ni da se probudi

Na marginama Svetskog ekonomskog foruma 90-godišnji Džordž Soroš rekao je novinarima da će taj napor biti „najvažniji i najuporniji projekat“ njegovog života, preneli su zapadni mediji.

Sve što je pričao u Davosu o diktatorima, Soroš je oduvek govorio, samo što su pre ti diktatori bili manji, na nivou Slobodana Miloševića, a sad su, sa njegove tačke gledišta, diktatori postali moćni vladari, lideri najvećih država na svetu, odnosno ljudi koji nisu spremni da slušaju njegove savete, ističe Reljić.

„U tom smislu, to što on govori je više krik, jedno buđenje čoveka koji više nema snage ni da se normalno probudi. Taj njegov istup jeste opasnost za pogoršanje situacije, ali nije nikakva opasnost koja može da promeni proces koji je u toku, a koji je, u stvari, sahranjivanje te neoliberalne ideje čiji je Soroš bio glavni reprezent“, kaže Reljić.

Soroševa demokratija koja razara duštvo

S druge strane, sistemi koje je Soroš zvao demokratskim, odnosno koje „Fridom haus“ i njegova infrastruktura proglašavaju za demokratske kad su poslušni Americi — svi su totalitarni, smatra naš sagovornik.

A to su sistemi u kojima se demokratija pokazuje samo formalno i proizvodi katastrofalne posledice u svakom pogledu — razaranjem osnovnih društvenih tkiva, ocenjuje Reljić.

​„Kao što se zna, proizvodi katastrofalne rezultate u ekonomiji, tako da se razlika između bogatih i siromašnih povećava u razmerama u kojima nikad u istoriji čovečanstva nije bila. Gro tih najbogatijih ljudi je sa Zapada i to su Soroševi bliži ili dalji prijatelji. Iz toga se ne može izvući nikakva ideja o mogućnosti uspostavljanja nekog normalnog poretka posle ovog haosa koji je Soroš, i te ideje koje je on tako interpretirao, doveo na ovaj svet“, ističe sagovornik Sputnjika.

Davos — pijaca propalih ideja

Sam Svetski ekonomski forum u Davosu sad je jedna pijaca propalih ideja koje su apsolutno nekredibilne i uglavnom nemaju više nikakve veze sa realnošću, smatra Reljić.

Prema njegovim rečima, u Davosu se skupljaju ti bivši moćnici koji su sad ostarili i oslabili i nemaju više onu moć, a ponašaju se kao da imaju 35 godina, a oko njih je bulumenta tog sveta iz takozvane liberalne elite, a to su oni koje su stvorili i koji i sami vide da to sve manje-više tone i propada, ali još se niko ne usuđuje da kaže da je car go.

„Bez ideja i sa biološki umrtvljenim narodima, jedino što Zapad može da ponudi današnjem svetu, jeste da ih i dalje pljačkaju i da vladaju njima. I onda imaju različite tehnike, a jedna od njih je da ih optuže da su diktatori zato što nisu podložni da ih oni maltretiraju i pljačkaju“, kaže Reljić.

Destruktivna moć bivših ljudi

Sorošev nastup u Davosu pokazuje da tu postoji želja da se to nastavi, ali oni više nemaju tu moć koju su imali. Međutim, tu moć kojom Zapad raspolaže, ne bi trebalo potcenjivati, smatra Reljić.

On naglašava da je ta moć nekreativna i ne može da izvede svet iz ove teške situacije, ali oni mogu da uvedu planetu u jedan težak raspad u kome će se pojavljivati ratovi, stradanja, bolesti, prirodne katastrofe, a Džordž Soroš je samo jedan od najuticajnijih bivših moćnika.

„Tragično je u čitavoj situaciji što njihov novac i uticaj kroz infrastrukturu koju su stvorili — kroz NVO sektor u svetu preko vlasti koje su osposobili da vladaju na neoliberalan način više u korist Zapada, nego naroda kojim oni vladaju, kao i kroz univerzitete i medije — i dalje može biti poguban. Oni ne mogu ništa zaustaviti od procesa koji je u toku, ali mogu da ga uspore i svet uvedu u niz većih problema nego što bi ih imao da ne postoje ti bivši ljudi“, zaključio je Reljić.