U dokumentu, u koji je ruski kanal RT imao uvid, Komitet Evropskog parlamenta za spoljne poslove preporučuje Savetu EU i šefu diplomatije EU da pozovu Moskvu i Vašington da obnove dijalog u sferi kontrole naoružanja, s obzirom da, kako se navodi, više od 90 odsto globalnog nuklearnog arsenala pripada Rusiji i SAD.
Prema mišljenju eksperata — strahovi evropskih političara u pogledu budućnosti globalne bezbednosti su u potpunosti osnovani, jer je START-3 zapravo poslednji instrument koji sprečava novu trku u naoružanju.
„Evropa se nije iznenada zaokupila ovim pitanjem. EU već dugo govori o ovom problemu, a često o tome razgovara i sa američkim i ruskim diplomatama. Do sada se EU bavila uglavnom ekonomskim pitanjima, pitanjima društvenog razvoja i drugim temama, dok je pitanje naoružanja, kao i kosmičkih nuklearnih snaga, prepuštala dogovorima Rusije i SAD. Sporazum važi do februara 2021. godine, i do njegovog isteka ostalo je manje od godinu dana, a strane još nisu sele za pregovarački sto, što je zabrinjavajuće“, kaže ruski ekspert Nikolaj Topornin.
START-3 potpisali Obama i Medvedev
Praškim dogovorom o razoružanju START-3, koji su 2010. godine potpisali Barak Obama i Dmitrij Medvedev, Amerika i Rusija su se obavezale da ne mogu imati više od 1.550 nuklearnih bojevih glava, a da ukupan broj interkontinentalnih balističkih raketa, balističkih raketa na podmornicama i strateškim bombarderima-nosačima raketa ne bude veći od 700. Ugovor, koji je stupio na snagu 2011. godine, potpisan je na 10 godina, s tim da se može produžiti za još pet godina — do 2026. godine, uz obostrani pristanak država.
Evropski poslanici napominju da bi produženje sporazuma trebalo da pomogne u održavanju strateške stabilnosti. Topornin ističe da je Moskva više puta izrazila spremnost da odmah produži sporazum i da je dala predlog o „bezuslovnom produženju“, ali da američka strana nije reagovala na rusku inicijativu.
„Ako se sporazum ne produži, već za godinu dana nijedna zemlja neće biti ograničena u svom izboru nuklearne odbrane i, uslovno rečeno, nuklearnog napada. Samim tim, Evropa će biti najugroženija, jer NATO ima svoje probleme, a nuklearni arsenal evropskih zemalja je, kao što sam rekao, znatno manji od ruskog i američkog. Stoga mogu i sami postati taoci trke u naoružanju, koja, prema njihovom mišljenju, može početi početkom sledeće godine“, ističe Topornin.
Lopta na američkom terenu
SAD uopšte ne govore o mogućem produženju START-3. Američki državni sekretar Majk Pompeo smatra da taj dogovor treba doraditi i da treba uključiti Kinu u te pregovore, dok, sudeći po saopštenjima, Peking ne planira da bude deo tog procesa, jer se nuklearni potencijal Kine ne može uporediti sa ruskim i američkim. Istovremeno, i ruski i kineski eksperti su sigurni da Amerikanci samo traže izgovor da ne obnove postojeći sporazum START-3 i da žele da odgovornost za to prebace na Kinu.
Na pitanje kako će se, po njegovom mišljenju, rešiti ova situacija oko START-3, Topornin kaže da je to „teško pitanje“, jer se lopta sada nalazi na američkoj polovini terena.
„S jedne strane, Amerikanci kažu da je potrebno postići dogovor sa Rusijom, ali postavljaju neke kontra uslove u vezi sa Kinom, jer oni ne znaju kakav je kineski nuklearni program, kako se razvija, i u kom pravcu. Takođe, situacija oko Irana se komplikuje, a Amerikanci nikako ne žele da Iran ima nuklearno oružje. Severna Koreja takođe sprovodi nekakva testiranja raketa, neku vrstu modernizacije o kojoj malo ljudi zna. Jasno je da njihov arsenal nije toliko velik, ali, ipak, došlo je do bombardovanja Irana iz američkih vojnih baza smeštenih u Iraku… Mnogo je faktora koji na to utiču i ovom trenutku je nemoguće davati prognoze oko toga da li će ovaj sporazum biti produžen ili ne“, kaže ekspert.
On napominje da bi tri meseca pre isteka sporazuma definitivno trebalo da se zna da li će on biti produžen ili ne, jer to „nije jedan od onih sporazuma koji se može produžiti dan pre isteka“.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov naglasio je da će Rusija nastaviti da ulaže napore za održavanje bezbednosnih sporazuma i da neće dozvoliti situaciju u kojoj ne postoji nijedan instrument za regulisanje stanja u oblasti strateške stabilnosti.
