Oni su, kako je saopšteno iz Mitropolije crnogorsko-primorske, razmenili mišljenja o aktuelnim društvenim zbivanjima u Crnoj Gori, „a posebno o posledicama koje je na širem društvenom planu izazvao nedavno usvojeni Zakon o slobodi veroispovesti ili uverenja i pravnom položaju verskih zajednica“.
„Ambasadorka Kemp je pojasnila svoj stav da svaka država ima pravo da donosi zakone iz različitih oblasti društvenog života, u skladu sa ljudskim pravima i vladavinom prava. Ambasadorka ceni miran način na koji učesnici molebana i litija izražavaju svoj stav i svesna je jačine osećanja koje ovo pitanje pobuđuje u društvu. Takođe je ukazala da u svakoj društvenoj situaciji, a posebno u ovako osetljivim momentima, dijalog treba biti put ka prevazilaženju problema“, navodi se u saopštenju.
Mitropolit Amfilohije je ambasadorki dodatno pojasnio ciljeve i razloge zbog kojih se širom Crne Gore organizuju molebani i molitvene litije po gradskim ulicama i trgovima i „posebno je podvukao da je reč o izvornom, narodnom iskazivanju stava protiv nepravde i diskriminacije, a bez ikakvog stranog ili političkog uticaja“.
„Ukazao je na problematičan i netransparentan postupak pripreme i usvajanja zakona, ali i na negativne posledice koje je proizveo na širem društvenom planu. Iskazao je očekivanje da će međunarodna zajednica biti principijelna po ovom pitanju i da neće dozvoliti da se pitanje prava na slobodu veroispovesti ili uverenja različito tretira u Crnoj Gori, u odnosu na evropsku i civilizacijsku praksu i dostignuti nivo međunarodnih standarda o slobodi vere kao osnovnog ljudskog prava“.
Mitropolit je ponovio stav da ključne preporuke iz mišljenja Venecijanske komisije uopšte nisu implementirane u zakon, ali i da su brojne odredbe zakona u suprotnosti sa Ustavom i pravnim poretkom Crne Gore.
„I ovom prilikom je posvedočen više puta iskazani stav da je naša Crkva opredeljena za dijalog, ne samo sa Vladom, nego i sa širom društvenom zajednicom, ali da je, radi rešavanja ovog problema, neophodan iskreni, inkluzivni, transparentni i stručni dijalog sa Vladom, ali prvenstveno povodom najspornijih odredbi zakona, koje su izvor problema, a tek potom i o drugim otvorenim pitanjima, poput temeljnog ugovora, restitucije i drugih“, zaključeno je u saopštenju.
