Neprofitno udruženje „Donorum“, koje čini osam mladih inovatora, prošle godine je napravilo aplikaciju „Pablik kičen infrastrakčer“ (Public kitchen infrastructure), koja omogućava kompanijama koje proizvode, prerađuju ili preprodaju hranu da je doniraju, a onima kojima je hrana najpotrebnija, da je dobiju u humanitarnoj organizaciji koja aplikaciju koristi. Za sada ih ima nekoliko, a među njima su „Pepeljuga“ iz Grocke i „Duga“ iz Novog Sada.
Aplikacija donira hranu siromašnima
Procedura je jednostavna — nakon što se kompanije i humanitarne organizacije registruju u aplikaciji i udruženje proveri njihove podatke, počinje doniranje. Donatori u aplikaciju unose šta doniraju, koliko kilograma, u kojem pakovanju, rok trajanja proizvoda… Humanitarne organizacije onda odaberu šta im treba, strane potvrđuju transakciju, pa hrana može da se preuzme i podeli socijalno ugroženima.
„Naš dugoročni plan je da velike kompanije koje svakodnevno isporučuju hranu u svoje rute uvrste i dostavljanje donacija“, kaže Gordana Jovanović, menadžer udruženja „Donorum".
Aplikaciji se trenutno može pristupiti samo preko računara, ali se iz udruženja nadaju da će u budućnosti obezbediti sredstva kojima će omogućiti da aplikacija funkcioniše i na mobilnim telefonima. Ipak, to je samo mali kamen spoticanja na putu donator-humanitarna organizacija.
„Ako želite da donirate neki proizvod, hranu ili odeću, čija je vrednost veća od 5.000 dinara, morate da platite porez od 25 odsto“, ističe naša sagovornica.
Po Evropi se kažnjava bacanje hrane
Ona dodaje da supermarketi bacaju proizvode, poput voća i povrća, iako su i dalje upotrebljivi.
„Supermarketi nisu kažnjavani ako uništavaju hranu. U Francuskoj od 2016. postoji zakon po kojem možete biti kažnjeni i sa 75.000 evra ako ne donirate hranu na dnevnom nivou“, objašnjava Jovanović.
Po podacima Ujedinjenih nacija, na koje se poziva udruženje „Donorum“, srpska domaćinstva godišnje bace oko 250.000 tona hrane. Najviše se bacaju hleb, voće i povrće.
„Mi nemamo podatke koliko hrane bude bačeno iz industrijskih postrojenja godišnje. Proces uništavanja je skup. Smatra se da je za uništenje kilograma hrane potrebno od 12 do 18 dinara“, kaže Jovanović.
Do sada su, kažu, najviše donirale srpske kompanije. „Donorum“ pregovara sa većim lancima marketa da i oni počnu da koriste aplikaciju. Cilj je human, a udruženje mlado, pa se nadaju novim saradnjama. Ali i boljem zakonu.
