Milačić u poruci podseća na vreme od 1918, pa preko komunizma, kada je, kako kaže, gušeno pravoslavlje.
Devedesetih godina narod se vratio crkvama i ikonama, ali se u crkve nisu vratili intelektualci akademskog vandalizma, piše, između ostalog, Milačić.
„Oni su rodili građanski pokret vredan ozbiljnog psihijatrijskog rada i truda, u kom je sve što je vekovima branjeno i sticano, a to je Pravoslavna crkva, stara hiljadu godina, reći će oni — deo prevaziđene i retrogradne prošlosti — kojoj će oni, liberalno nastrojeni, stari pedesetak ili manje godina, stati na put iz ludila i ambicije da u svom ludilu unište i crkvu i sebe ostavljajući nam slobodu da budemo ništa“, navodi se u tekstu.
Na takvim osnovama temelji se đukanovićevska Crna Gora, da bi paganski, opet ubijala pravoslavnu veru, da bi od države, istorijske iskre borbe za slobodu, postala država igračka i talac taloga svetske moći, konstatuje Milačić.
„U svom paganstvu, Đukanović je od pagana otišao još dalje — na rođendan Svetog Vasilija Ostroškog proglasio je zakon kojim Hristu uskraćuje pravo da uopšte ima crkve i manastire. Šta će Hristu crkve i manastiri, kad ima Đukanovića. Proglasio je zakon, a zaboravio da su oni koji se ne sećaju istorije osuđeni da istoriju ponove. Osuđeni su od Boga, da pokajanjem kao najvećim božjim blagoslovom i najvećom božjom kaznom pobede sebe“, navodi on.
Zakon o slobodi veroispovesti za Đukanovića je takva kazna, piše on.
„Zakon o slobodi veroispovesti naša je nova Nojeva barka, koju nam je poklonio Đukanović. Pravoslavna vera je opet pobednica. Cela Crna Gora je danas baklja slobode: sijamo u ime celog pravoslavlja“, poručuje Milačić.
„Na ulicama, litijama mi pobeđujemo sve ono protiv čega se Đukanović trideset godina borio, opet smo slobodni i opet smo Hristovi“, ističe predsednik Prave Crne Gore.
„Obodi Cetinjskog manastira opet osluškuju kako se u Crnoj Gori budi vera. Osmehuje se obris Svetog Petra Cetinjskog, u čijim rukama svetli nevidljivi, a nepobedivi mač. I da zapuca na nas, Đukanović je pogođen Hristom. I da zapuca na nas, Đukanović je pobeđen Hristom. Od njega i nas već je pobegao“, uveren je Milačić.
Crna Gora, kako kaže, ima nestalog predsednika, nepoznatog boravišta, koji je zamislio da odsustvo od mesec dana nadomesti jučerašnjim intervjuom, koji je siže njegove šizofrene borbe sa svojom srpskom podsvešću.
Dajući intervju setio se svega, samo se nije setio da kaže gde se sada, dok se skriva i stidi od svog naroda, nalazi takozvani predsednik izvan Crne Gore.
„Na bilo koje pitanje, njegov odgovor je da je bio izvan Crne Gore, suštinski i čitljivo Đukanović je izvan sebe i mimo sebe“, piše Milačić.
„Milo, hvala ti, što si svim ovim, a da ti to nije bilo ni u primisli, od nas stvorio nadmoćnu naciju koja zadivljuje svet i koja budi veru i u najvećem pravoslavnom mraku, jer je veri, da bi zasvetlela, bio potreban tvoj mrak. Zbog tebe, Crnogorci su opet najbolji Srbi. Zbog tebe, Crnogorci su opet ujedinjeni Srbi. Hvala ti, u ime Boga, jer si još jednom pokazao da je Bog najveći i onda kada u njega ne verujemo. Dokazao si da se kotur crnogorske istorije okreće i ponovo zaustavlja na istoj tački, pravoslavlju, u kojoj je Isus Hristos uvek nepobediv“, poručio je Milačić.
