„Ubrzaćemo pregovore na osnovu Zajedničke deklaracije iz 1956. godine, rešiti teritorijalno pitanje i zaključiti mirovni sporazum. Ovaj pravac je apsolutno nepokolebljiv“, istakao je šef japanske vlade.
Prema Abeovim rečima, on je zajedno sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom odlučan da privede ovo pitanje kraju.
Rusko-japanski teritorijalni spor
Mogućnost zaključivanja rusko-japanskog mirovnog sporazuma predstavlja ključno pitanje koje određuje kontekst odnosa između dveju zemalja. Japan, pritom, pretenduje na južnokurilska ostrva Kunašir, Šikotan, Iturup i Habomai, pozivajući se na bilateralni Ugovor o trgovini i granicama iz 1855.
Sovjetski Savez i Japan potpisali su 1956. godine Zajedničku deklaraciju, u kojoj je Moskva pristala da razmotri mogućnost predaje Japanu ostrva Habomai i Šikotan nakon zaključivanja mirovnog sporazuma, a o sudbini Kunašira i Iturupa nije bilo reči.
Kasniji pregovori nisu ničim rezultirali i mirovni sporazum nakon Drugog svetskog rata nikada nije ni potpisan. Stav Moskve zasniva se na tome da su Južni Kurili ušli u sastav Sovjetskog Saveza nakon Drugog svetskog rata i da ruski suverenitet nad njima, koji ima odgovarajuće međunarodno-pravne osnove, nije upitan.
Nakon sastanka lidera Rusije i Japana u Singapuru 14. novembra 2018. japanski premijer Šinzo Abe je izjavio da su se strane dogovorile da ubrzaju proces pregovora o mirovnom sporazumu zasnovanom na Zajedničkoj sovjetsko-japanskoj deklaraciji iz 1956. godine. To je ozbiljan ustupak Japana, jer je do sada njegov zvanični stav bio zahtev za vraćanjem ostrva Kunašir, Iturup, Šikotan i Habomai i tek nakon toga — zaključivanje mirovnog sporazuma.
