„Ninova nagrada u doba titoističkog jednoumlja bila je svojevrstan glas slobode, uslovan, naravno, pošto potpuna sloboda tada nije bila moguća ni u jednoj oblasti. Današnja nagrada je mnogo gora od društva u kom se dodeljuje, pre svega po svojoj isključivosti“, smatra Kecmanović.
Prema njegovom mišljenju — Ninovu nagradu su ranije dodeljivala kritičarska imena koja su imala autoritet, dok danas o njoj odlučuju ljudi koji „ne samo da nemaju suštinski autoritet, nego nemaju ni formalno opravdanje da budu u žiriju“.
Ninova nagrada bolje da ne postoji
„Većina misli da je za Ninovu nagradu bolje da danas ne postoji, nego da bude ovakva kakva jeste, takva da obesmišljava svoje postojanje. Mi tu nagradu ne možemo da ukinemo, ali će se ukinuti ona sama, i kroz nekoliko godina će postati beznačajna ili manje značajna od nekih drugih nagrada. Hoćemo da kažemo da smo toga svesni i da odbijamo da takvi ljudi procenjuju naša dela“, rekao je Kecmanović.
Šta kaže žiri Ninove nagrade
„Ninov žiri za najbolji roman godine će sutra saopštiti svoju odluku o dobitniku priznanja za 2019. godinu, bez obzira na to što su pojedini domaći pisci saopštili da bojkotuju nagradu“, rekla je u kratkom komentaru za Sputnjik članica žirija Marija Nenezić.
„Ja mogu samo da vam kažem da žiri pošteno i odgovorno radi svoj posao i da ćemo mi sutra, u ponedeljak (20. januara), da donesemo odluku o dobitniku za 2019. godinu i da ćemo tada biti u prilici da vrlo argumentovano, stručno i, kako oni to kažu, kompetentno objasnimo zašto je jedna knjiga bila najbolja između pet romana koji su zaista vrhunski ove godine“, rekla je Marija Nenezić.
Ko bojkotuje Ninovu nagradu
Uoči proglašenja 66. dobitnika Ninove nagrade kritike za najbolji roman godine, grupa od 18 pisaca raznih generacija, među kojima su i dva ranija laureata Miro Vuksanović i Vladimir Tabašević, uputila je pismo javnosti pod naslovom „Bojkot Ninove nagrade“, u kom dovode u pitanje kompetentnost žirija i njegove kriterijume.
Prema njihovoj oceni — dobijen je uži izbor od deset romana, koji, uz pojedine izuzetke, „predstavlja tragikomičan pokušaj da se poetička proizvoljnost promoviše kao idejni pluralizam, jalova politička korektnost kao slobodoumlje, a da se provincijalna, kolonijalna svest proglasi kosmopolitizmom“.
Pismo su potpisali i Vladimir Kecmanović, Emir Kusturica, Slobodan Vladušić, Nikola Malović, Dejan Stojiljković, Ljubica Arsić...
Žiri, kojim predsedava Teofil Pančić, a u kojem su i Marija Nenezić, Branko Kukić, Ivan Milenković i Marjan Čakarević, u najuži izbor je uvrstio romane Milenka Bodirogića „Po šumama i gorama“, Slobodana Tišme „Grozota ili...“, Steva Grabovca „Mulat albino komarac“, Ane Vučković „Jugoslav“ i Saše Ilića „Pas i kontrabas“. Ime dobitnika Ninove nagrade biće saopšteno sutra.
